SUgrađani: Laslo Horvat, savetnik za protokol u Gradskoj kući - "Memorija koja (ne) zaboravlja"

Nema čoveka koji je važnim ili manje važnim poslom došao u subotičku Gradsku kuću, da nije čuo za Lasla Horvata! Ozbiljan pogled, ali osmeh na licu, ljubazna reč i - prava informacija. Da li se u tome krije tajna njegovog dugogodišnjeg ostanka (ili opstanka!) na mestu šefa protokola ili zvanično - samostalnog stručnog savetnika? Za tačno dva meseca (1. februara 2020. godine) obeležiće jubilej – dvadesetogodišnjicu rada u protokolu. Za to vreme, kroz Gradsku kuću prošlo je čak sedam gradonačelnika i jedanaest predsednika skupštine, a savetnik u kabinetu aktuelnog gradonačelnika – i dalje je isti čovek.

- Svi se pitaju kako je to moguće! Svi dolaze, odlaze, a ja ostajem. Nije tajna, možda imam određeno iskustvo, znanje, i ljudi to znaju, a mogu da budem i duhovit i kažem - imam jako dobru memoriju. Specifičnu. Uvek zaboravim šta treba da zaboravim! A mogu i da produbim tu rečenicu – imam stvarno dobru memoriju, jer ono što treba da zaboravim, ipak pamtim! - počinje Horvat

DIPLOMATSKI REČNIK - Koja je razlika između političara i diplomate? Ako diplomata kaže NE, to u njegovom prevodu znači MOŽDA. Ako kaže MOŽDA, to znači DA. A ako kaže DA, onda nije dobar diplomata! I političari su uglavnom takvi, zaključuje naš sagovornik - nikada ne obećavaju, samo kažu - MOŽDA. Naravno, i diplomata je političar, ali diplomate uvek znaju sve o protokolu, a političari kao političari, nije baš neophodno da znaju da vežu kravatu...

Profesor istorije po struci, poreklom iz Srbobrana, u Suboticu je došao iz Novog Sada, gde je radio kao novinar, u mađarskoj redakciji Radija Novi Sad. Bila je to velika škola novinarstva za njega, gde je sticao dragocena znanja od urednika i starijih kolega, pripremajući se, i ne znajući, za posao koji će ga sačekati u drugom, manjem, ali za njegovu dalju karijeru značajnijem gradu – Subotici.

- Kada sam odlučio da se preselim, bio sam već novinar sa desetogodišnjim iskustvom, osnovao sam porodicu, dobio dvoje dece, sina i ćerku. Supruga, Subotičanka, takođe novinarka, dobija posao u Radio Subotici, a meni su ponudili da radim u lokaloj samoupravi, u službi protokola, zapravo, to je bio kabinet gradonačelnika. Od tada sam se sreo sa puno poznatih, značajnih ljudi, upoznao puno političara, ministara, premijera, predsednika država, ambasadora, crkvenih i javnih ličnosti. Oni nisu bili moji gosti, oni su uvek gosti lokalne samouprave, ali ja sam u neku ruku bio domaćin, u smislu da se dobro osećaju, da razgovor bude uspešan, i zadovoljan sam pošto smo uglavnom uvek uspevali da na pravi način upriličimo te posete. Opet u šali kažem da, ako nešto loše krene, uvek je kriv protokol, a ako je nešto izuzetno uspešno, uvek je zaslužan aktuelni političar, tj. gradonačelnik - iskreno će Laslo.

Iako je titula svima ista, svaki gradonačelnik je individua, “priča za sebe”, i ne može se svima prići na isti način. Zna to i naš sagovornik, i ne krije da je svakim imao drugačiju, ali korektnu komunikaciju i uspešnu saradnju.

- Sa prvim gradonačelnikom Jožefom Kasom imao sam kontakt očima – kada me je pogledao, znao sam šta da radim! Drugi, takođe pokojni, Ištvan Išpanović, po struci je bio pravnik. Pravnik uvek prvo smisli “zakonski” šta je izvodljivo ili po pravilu, a protokolist prvo realizuje, a posle nađe pokriće. Ipak smo se negde našli... Sledeći je bio Geza Kučera, sa kojim sam imao divnu saradnju. Sa njim sam komunicirao ceduljama, razmenjivali smo poruke. Sa Sašom Vučinićem najviše sam komunicirao preko mobilnog telefona, to je bilo već novije, modernije vreme. Sa Modestom Dulićem nekako je išlo samo od sebe, i često me je pitao za mišljenje. Onda je došao Jene Maglai, opet jedan pravnik koji je imao neki svoj sopstveni stil, ali nije bilo problema - prepričava Horvat - Aktuelni gradonačelnik Bogdan Laban stvorio je jedan pravi kabinet, sa puno ljudi, saradnika, gde sam ja jedan od mnogih, ali imali smo prilika da zajednički rešavamo neki problem. Jer ja sam ipak zato tu – da rešimo probleme. A, nažalost, problemi su svakodnevni i moraju se rešavati, nekad uspešno, nekad manje uspešno, ali bitno je da se reše.

KO JE OVDE GRADONAČELNIK?! - “Bio sam već 12 ili 13 godina na ovoj poziciji, kada je u posetu došla jedna ministarska delegacija. Ministar novoimenovani u vladi, vodi ga generalni konzul Mađarske. Obojicu sam jako dobro poznavao. A ministar nonšalantniji, malo i rasejan. Tadašnji gradonačelnik čekao je ispred Zelene sale da ga primi, a ja stajao do njega. Ministar dolazi iz hola, u vođstvu svog protokola, pa se okrene i pita generalnog konzula: “Vidim tamo Laciku da stoji, a ko je to pored njega?”.

Ističući da zapravo nikada nije insistirao da ostane na ovom radnom mestu, naš sagovornik ne krije da bi rado video i nekog mlađeg na svom mestu, a on bio presrećan kada bi mogao da svoje saradnike samo savetuje. Nekada jedna mala služba protokola, danas broji ekipu od tridesetak ljudi, što znatno olakšava posao.

- Naš posao je organizacija velikih gradskih manifestacija poput Dana grada ili Novogodišnjeg koncerta, ali i onih koje nisu direktno u organizaciji lokalne samouprave. Svakodnevno protokol i dalje obrađuje razne račune koji stižu do gradonačelnika. - ističe Laslo - Puno vremena iziskuje organizovanje raznih manifestacija u samoj Gradskoj kući. Imamo prosečno 200 manifestacija tokom 365 dana! Nekada i četiri u jednom danu. S tim u vezi, moram da naglasim da je možda i najveća tekovina u lokalnoj samoupravi, u našem gradu, trojezičnost. Imamo tri zvanična jezika koja u svim segmentima volimo i želimo da koristimo i negujemo. U Subotici je normalno da koristimo, ne samo jezike, već i zastave i nacionalne simbole, ali to nije tako širom Vojvodine i Srbije, i zato nas uvek pohvale – kod nas je stvarno zaživelo ono što u mnogim mestima nije.

NEĆE IZ FOTELJE! - “Bivša ministarka inostranih poslova Mađarske, prilikom jedne posete, stigla je u Gradsku kuću malo ranije i videla našu Žutu salu, malu salu za venčanje. Njoj se tamo toliko svidelo da se zavalila u fotelju i rekla da nikada neće odavde izaći! Naša Gradska kuća uvek tako deluje na političare i generalno posetioce – oduševe se”.

U vezi sa simbolima, zastavama i drugim specifičnostima treba biti posebno obazriv i kada su gosti Gradske kuće u pitanju. Posebno oni iz dalekih zemalja. Jer kada je reč o poseti na najvišem nivou, svaki kiks – može skupo da košta.

- Uvek je interesantno kada u posetu dođe neko iz egzotičnih zemalja. Dolazili su ambasadori iz Nigerije, Afrike (normalno, u narodnim nošnjama!), zanimljivo je kada dođe gost iz Japana, Indonezije. To su druge kulture, treba znati koje su veroispovesti, šta smeju da jedu, kako reaguju na razne događaje... Zato se unapred pripremimo, a nekad tražimo i savet gosta, od njegovog kabineta. Nije tajna da, što je viši rang gosta, to je lakši posao za protokoliste zato što oni dovode svoje stručnjake, svoje protokoliste, svoje obezbeđenje, svoje organizatore, nekad i svoje konobare! Iako su neki, pod znacima navoda – uobraženi, čak 80 posto tih bitnih ljudi su jako redovni, jednostavni ljudi - otkriva naš sagovornik.

RAZLIKA - Kakva je razlika između teroriste i protokoliste? Sa teroristom možeš da pregovaraš!

A kada bitni gosti odu svojim poslom i kada se posveti sebi, Laslo Horvat (ili kako ga neki zovu – Laca), slobodno vreme iskoristiće za posetu pozorištu (kao veliki zaljubljenik u teatar) i dodaće da, što se kulturnog života u gradu tiče, treba da budemo ponosni. Da li je u nekim drugim segmentima Subotica “mrtav” grad ili ne, ostaviće drugima da procene, a njemu je – baš po meri.

- Po meni, Subotica je najlepši grad! Neki kažu da je najveće selo. Moguće. Neki kažu da je suviše “mrtva”, moguće, ali zavisi u kojoj si životnoj dobi i šta ti treba. Čovek treba da se snađe i nađe svoju zanimaciju. Osim u pozorište, ja skoro ne izlazim, ne vodim takozvani kafanski život, nekad izađem na ručak, ali više volim da kuvam - jasan je "Laca".