SUgrađani: Ljubica Kiselički - "Imam privilegiju da radim najlepši posao u gradu!"

Nesuđena profesorka književnosti, koja je u matematici prepoznala početak bez kraja, i tajne te nauke otkrivala i prenosila generacijama – neumorno i uporno, kao lavica boreći se za svaki bod svog učenika na takmičenju, Ljubica Kiselički, iz rodnog Novog Bečeja u Suboticu dolazi 1980. godine. U to vreme, bračni par matematičar – fizičar (suprug Mirko) konkurisao je i bio primljen na čak 20  radnih mesta, i iako im je, kako kaže, “meta bila neka Istra”,  i iako bi u Šidu odmah dobili i stan, opredeljuju se za - Suboticu.

- Mene je Subotica prvih dana šokirala! Odjednom vidim imena koja pre nisam: Grge Ćevapovića (ulica), pa dobijam učenika koji se zove Vranje Dulić – mislim, oni su iz Vranja! Onda ta mađarska akcentuacija rečenice... A danas i ja tako govorim! Stigli smo negde u avgustu i moj prvi susret bio je sa plakatima gde je pisalo “Dužijanca”. I mislila sam, tu fali slovo R – to je neko druženje, dRužijanca! I onda vidim tu gospodstvenu povorku, ta odela koja su najelegantnija narodna nošnja u onoj milanskoj, mletačkoj svili, te divne momke u dubokim čizmama, te srebrne dugmiće koje je moj stric nosio samo na manžetnama... Oni konji, kočije, kruna od slame... sve mi je bilo fascinantno! Nigde nisam videla nešto tako autentično, gospodstveno, dostaojanstveno... Stegla mi se knedla u grlu i krenule suze na oči! Deceniju kasnije, shvatim da je “Dužijanca” - ODUŽENJE bogu, ljudima, prirodi - za darove, i ta mi je reč odjednom postala jasna i bliska, nije mi više nedostajalo R u celoj toj priči. 

IZMEĐU RUSA I FRANCUZA - Spletom okolnosti, poštujući očevu želju, naučila je francuski jezik. Godine 1990. predsednik komiteta Matematičke olimpijade bio je Rus, a njegov zamenik Francuz, pa se tražio čovek koji zna i ruski i francuski. “I onda sam u jednom momentu, ja kao njihov prevodilac, ušla u taj matematički komitet, u sudijski bord. I kao depjuti lider naše ekipe imala potpunu podršku. Odmah sam dobila poziv da sledeće godine dođemo na Turnir gradova u Odesu, gde je naša ekipa ubedljivo pobedila! Posle toga odlazili smo gotovo svake godine”.

Nakon Zajedničke srednje škole “Bratstvo”, iskustvo koje je stekla u radu sa mlađim uzrastom učenika u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, otkrilo joj je koliko je važno da sa đacima rano počneš da radiš matematiku, koliko je to presudno. I rezultati nisu izostali.

- Kada sam dobila peti razred, to odeljenje dovela sam do toga da u osmom bude najbolje na državnom testiranju u tadašnjoj Jugoslaviji! Već prethodne godine, u sedmom, pet učenika dospelo je na republičko takmičenje. Jedini sam nastavnik Jugoslavije koji je imao prvaka države u sedmom i osmom razredu: Nebojšu Gvozdenovića i Igora Dolinku.

Kod ovakvih đaka studije matematike nameću se kao logično opredeljenje, a zanimljivo je da ona svoju životnu sferu interesovanja kasno prepoznala. Ipak, ne i prekasno.

- Uvek sam mislila da ću biti nastavnica srpskog jezika i književnosti, radila sam u biblioteci uz moju divnu razrednicu, nastavnicu srpskog Savu Stojanović, u ono vreme kada su prosvetni radnici i u osnovnim školama bili vrhunski intelektualci. I profesor istorije uvukao me je u recitatorsku sekciju i od njega sam puno naučila o javnom nastupu, dikciji, o tome kako se treba obraćati ljudima, i mislila da će nešto iz te oblasti biti moja sfera interesovanja. I dok je tata navijao da studiram medicinu, dolazim u gimnaziju gde je jedan čovečuljak sa govornom manom bio najinteresantniji svim učenicima! Kao da je plesao između nas i table i odjednom ti se otvara celo polje civilizacije, razvoja čovečanstva - kroz matematiku! Vidiš kog momenta su počeli robno-novčani odnosi, kada je uveden novac, oduzimanje, šta znače negativni, racionalni brojevi... Filozofija sveta ti je odjednom na dlanu!  I mislim da je taj čovek - Siniša Perišić, glavni “krivac” što Novi Bečej nikada nije imao manjak matematičara! I meni je negde u drugom-trećem razredu postalo jasno da su sve ozbiljne nauke u toj meri ozbiljne ukoliko preuzimaju matematiku i ukoliko je to neka matematička metodologija!

ČAMAC NA TISI - “U Novom Bečeju imamo vikendicu, čamac, moj brat ima splav. I ujutru prvo što uradim, kada sam u formi, jeste da preplivam Tisu, i tek onda pristavljam kafu na terasi. To mi je uživanje! Uvek smo imali čamac - čak i kada smo muž i ja bili još momak i devojka! Volimo Tisu, volimo da plivamo.... S tim u vezi Novi Bečej je nepravedno zapostavljeno mesto jer to je jedini grad koji se izborio za to da mu na tom velikom meandru ostane živi tok Tise! Divan meandar koji daje osećaj neverovatne širine – gledaš reku i zalazak sunca i taj odsjaj u vodi... Kada sam bila mala, mislila sam da sva mesta imaju neku reku, da je to prosto prirodna stvar i onda sam shvatila koliko smo bili priviliegovani! Kada su počele pomame da se ide na more, izgledalo mi je kao da me bacaju u zatvor jer neću dve nedelje biti sa društvom na Tisi!”.

Ipak, u porodici ima i onih koji misle (malo) drugačije.

- Imamo dve ćerke, starija je bila uspešan takmičar iz matematike i fizike i kada je došao prelomni trenutak, rekla mi je – ti misliš da tvoje prirodne nauke nešto rešavaju?! Dok se pravni sistem ne uredi, od toga nema ništa! I završila je pravo, a mlađa je arhitekta. Pre tri meseca dobili smo unuka, jedva smo ga dočekali! Kosta Srđanov je jedan divan dečak koji brzo raste i koji je uneo mladost u našu kuću – ne osećam da starim, nego rastem sa svojim unučetom.

A rasla je zajedno i sa svojim (budućim) suprugom, takođe Novobečejcem, danas čuvenim subotičkim gimnazijskim profesorom (u penziji), drugarom iz odeljenja u srednjoj školi.

- Pošto je on Kiselički, a ja Knežev, prezimena su nam bila jedno pored drugog i često smo bili zajedno redari, ali on nije hteo da briše tablu pa sam morala ja, štreber! Zbog toga sam ga strašno mrzela, a on je mene zvao nosorog! Trebalo je da dođe matura pa da mi on prizna, a ja da shvatim da tu ima nešto više od svađe i nadmudrivanja!  Za 40 godina braka kupila sam mu sliku nosoroga...

NE RAZUMEM XXI VEK! - “Mislim da su XVIII i XIX bili vekovi pogubni za ženu, kada nisi mogao da imaš profesiju, nisi mogao ništa sem da budeš sluškinja, guvernanta ili supruga. Žena je mogla da preživi samo ako ju je neko posedavao, a XX vek je vek oslobađanja žena! Onda dolazi XXI kao vek koji ne razumem, ne razumem komunikaciju i mislim da je ni za deset godina neću razumeti! Na primer naslov  – “Smrznućete se kad ovo pročitate” i tekst o nekoj Suzani Ajfon i njenim plastičnim operacijama! Popularizacija je antiheroja, likova iz rijalitija... To je glavna, udarna vest...”.

Matematičku agenciju “Gaus” – školu za matematičke talente, otvorili su ‘92. godine, i u njoj oboje su i dalje aktivni, a kao podrška, tu su bivši đaci. Prethodno je osnovala podružnicu Društva matematičara. Bila u predsedništvu Društva matematičara Srbije, u tri mandata član republičke komisije za matematička takmičenja, lider ekipe Jugoslavije na “Balkanijadi” - olimpijadi mladih matematičara Balkana... Tu su i međunarodni matematički turniri gradova gde je Subotica bila više nego uspešna... S ponosom ističe ime bivšeg učenika Nikole Sadoveka, osvajača bronzane medalje, koji je dobio stipendiju za Berlin... I imena izuzetnih đaka koji će, dodaje, tek da bljesnu:

- Dario Vajda, Aleksandar Rašković, Leon Andorfi... Za uspeh je važan ambijent roditelja i neki unutrašnji stimulans i mislim da uloga nastavnika više nije samo da nešto ispredaje. Na kraju krajeva, tutorijala ima na svakom koraku! Mislim da je dobar učitelj ne onaj koji te nešto nauči, ne onaj koji uvek zna sve odgovore, deluje nadobudno, nego onaj koji te inspiriše da radiš sve više i više i više. I stvarno mislim da imam privilegiju da radim najlepši posao u gradu, sa najpametnijom decom!

I jedan od razloga što je završila “samo” osnovne studije matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, upravo je taj što grupa metodike nije imala smer za rad sa talentima: “Uvek mi je bio izazov da radim neposredno sa decom, a ne da se distanciram i dostižem neke akademske titule koje same po sebi nisu značile ništa” – iskrena je. A savršen odnos koji je imala i danas ima sa svakim đakom, kao tačan zadatak crvenom bojom podvlači njene reči...