SUgrađani: Toni Bedalov, novinar - "Spreman za novo doba"

Ujutro ne zna kuda će ga dan odvesti i gde će uveče završiti. Takav mu je posao. Novinarstvo. Nepredvidivo i naporno, a istovremeno divno i uzbudljivo. I nijedan dan nije isti! Zašto bi i bio? Dosada je njemu strana reč, on nije čovek rutine, svakodnevice, već tragalac, radnik, hedonista, a iznad svega – profesionalac. Toni Bedalov, diplomirani žurnalista, trenutno dopisnik RTS-a iz Subotice, dobro je poznato ime (i glas!) u subotičkim, ali i daleko širim okvirima. Nije ni čudo jer, kako kaže, „već 40 godina ne izlazi iz medija“...

- Verujem da se svako ljudsko biće rodi sa određenim sposobnostima, odnosno veštinama. Za mene je bilo dobro što sam to već u detinjstvu prepoznao. Sećam se da sam pravio mikrofone od kartona! Kao klinac (sa 12 godina), došao sam u Radio Suboticu, gde je bilo ljudi koji su imali strpljenja i volje da se bave mladim ljudima i usavršavaju njihove talente. Takva je bila Ana Prčić. Od pionirske redakcije, preko omladinske, do Redakcije programa na srpskom jeziku, upijao sam znanja starijih kolega i dugo i istrajno vežbao novinarski i voditeljski posao. I od tada ne izlazim iz medijske sfere! - počinje svoju priču "Veliki brat", kako ga pojedine kolege zovu u šali - Pre pet godina počeo sam da radim za nacionalnu TV kuću – RTS. Desilo se to sticajem okolnosti – RTS u Subotici nije imao dopisništvo. To se dogodilo baš kada je počela migrantska kriza, kada su hiljade azilanata dnevno prolazile kroz našu zemlju! Odjednom sam preplavio izveštajima sve informativne emisije i to je trajalo mesecima! To mi je otvorilo velika vrata te informativne kuće, verovatno najveće na ovim prostorima. Nije jednostavno dobiti prostor i zapaženost na nacionalnoj frekvenciji. Ali odabir tema, požrtvovanost i kreativnost, sve je to doprinelo da osetim poštovanje profesionalaca u RTS-u.

BALAŠEVIĆ, SEVERINA, ZVONKO BOGDAN - “Na ovoj traci, ko će upamtiti sve ljude sa kojima sam razgovarao! Teško je reći, ali mogu izdvojiti nekolicinu. Balašević je uvek bio vanredno duhovit, i za gledaoce je to uvek ekstra priča! Sećam se i Severine, nju sam intervjuisao u Budvi, na nekom festivalu, i pamtim je jer žena zrači neverovatnom energijom i seksipilom! Zvonka Bogdana je najveće zadovoljstvo slušati i potpuno se slažem sa njim svaki put kada odbije intervju, da je sve rekao svojim pesmama! To je tačno. Ali zbog naše dugogodišnje saradnje, on uvek ima strpljenja da meni da izjavu, da u nekoliko minuta kaže nešto što je aktuelno u njegovom stvaralaštvu, i ja sam time zadovoljan jer vrlo dobro znam koliko ne voli da priča za medije”.

Možda nije profesionalno i novinarima sigurno ne olakšava posao, ali pozivi za događaje, ističe naš sagovornik, danas stižu sve kasnije, dan uoči događaja ili čak tog dana! A obično se nešto dogodi i u međuvremenu...

- Događaji se brzo množe, poprilično su nepredvidivi, ali ja sam navikao na taj tempo - da ne postoji radno vreme, ne postoji subota, nedelja, praznici... To je takav posao, to je novinarstvo. Ima raznih definicija novinarstva, ali je sigurno najupečatljivija ona koju je izrekao čuveni britanski premijer Vinston Čerčil koji se bavio tim poslom: “Novinarstvo je sjajna profesija ukoliko se rano napusti!“. Za to još ima vremena. Napustiću je kada budem smatrao da je ovaj posao potpuno besmislen, ali još uvek nije. Još uvek ima pouzdanih medija, medija kojima se može verovati. I ja se uvek trudim da gledocu pružim najobjektivniju moguću informaciju koju mogu dati u tom trenutku. Naravno, gledalac mora biti pametan da čita između redova. Nije sve bukvalno. U poplavi “fejk njuza”, izmišljenih, nepouzdanih stvari, postoje mediji u koje se još uvek možete pouzdati, osloniti se. Poverenje je ključna stvar, i za medij i za reportera - poručuje Toni.

A poverenja i interesovanja za ono što će reći, gledaocima nije manjkalo za vreme pomenute “migrantske krize“, kada je čuveni „Dnevnik 2“ počinjao upravo njegovim izneštajem sa granice – pre svega i svih ostalih. Gledaoci pamte njegovo pojavljivanje iz šume i koračanje stazama kojima su išli migranti.

- To je bila aktuelna tema, a mi smo bili tamo, u žiži zbivanja, na licu mesta, i pratili migrante i danju i noću. Našao sam se u raznim situacijama koje nisu uvek bile prijatne, često i neprijatne, ali i taj rizik je deo posla. - priseća se Bedalov

Deo posla je i celoživotno usavršavanje, rad na sebi, koji naš sagovornik ne zaobilazi. Prošavši sve vrste novinarstva – od radija, preko novina do televizije, obučen za „multitasking“ (iskustvo ga je naučilo da pita i snimi i montira, direktno se uključi, ali po potrebi i zapleše u novogodišnjem programu), naučio je i jezik sredine i, iako nije poliglota u pravom smislu te reči, u svakoj situaciji će se vrlo dobro snaći.

- Smatram da je prirodno da govorim jezik sredine kako bih se sporazumeo u mešovitim sredinama kakva je prvenstveno Subotica. Osim mađarskog, govorim i engleski, a to podrazumeva komunikaciju sa celim svetom.

(PRE)PORUKA MLADIMA - „Novinarstvo kao profesija je devalvirana, malo plaćena i sa mnogim rizicima, a klinci su danas surovo realni: vide da u ovom poslu nema brze love i brzo odustaju. Mladi danas nemaju strpljenja da uče, mukotrpno vežbaju i grade karijeru. Verovatno je takve odnose donelo vreme u kojem živimo. Sve se radi na brzinu i površno. Ne podržavam takav stil rada, ali se svakako prilagođavam tehnološkim promenama. Snimam i montiram „ajfonom“, komuniciram društvenim mrežama. To je neophodno da ostanete u formi, pa tako i poslu. Što se tiče preporuke mladima, mogu da kažem da se novinarstvom postaje bogatiji za fantastična iskustva i ljudska poznanstva. Ko razume kolika je to vrednost, odlučiće da li je žurnalizam za njega ili nju“.

Tvrdnju da je Subotica “mrtav grad”, oštro će opovrgnuti, a novonastale promene pozdraviti, i unapred svestan činjenice da će njegovo javno mišljenje izazvati oprečne komentare, hrabro ga iznosi.

- Period avgust-septembar krcat je događajima, ne možemo ih ispratiti! Tu su sve moguće manifestacije, što je dobro, i nema nikakvog opravdanja da se govori da je Subotica mrtav grad. Mi uopšte nismo svesni u kakvom butik-gradu živimo! To primetim kada nam dođu gosti. Ja koji putujem po svetu, tvrdim da je to što imamo kompetitivno, uporedivo sa velikim turističkim gradovima! - poručuje Toni - Imamo fantastičnu scenografiju koju, naravno, treba uvek uređivati. Ali se uopšte ne protivim izgradnji novoga, zato što je tako i u svetu. I kada neko nešto novo izgradi, mislim da je dobro za Suboticu. I u svetu je tako. Pored stare zgrade, u centru Minhena, video sam, nikne potpuno nov stakleni prostor, i to nikom ne smeta! Moramo biti malo otvoreniji za nove stvari. I novi reklamni panoi u centru, oko kojih se digla prašina, meni ne smetaju. Ima ih u Novom Sadu, Beogradu, u svetskim gradovima. Ovo nema nikakve veze sa politikom, meni lično to ne smeta.

Ipak, ovaj rođeni Subotičanin, lokalpatriota i dobar poznavalac grada u kojem živi i radi, osvrnuće se i na mane koje Subotica definitivno ima.

- Nažalost, mana je potpuno zakrčenje u saobraćaju! Užasan broj automobila je uvezen i to se vidi (tu je i centar tog uvoza), a grad nije projektovan za to. To je ogroman, svakodnevni problem i biće sve teže, tako da se mora naći način da se to reši - primećuje naš sugrađanin

NAĐE VREMENA I ZA DRUŠTVENO KORISTAN RAD - Svaki dan mu je ispunjen i sadržajan, ali i pored toga nađe vremena da bude društveno koristan. Kao aktivni član Rotari organizacije, odnosno kao predsednik ogranka na Paliću, uz pomoć svojih istomišljenika i istonamernika pomaže sugrađanima kojima ta specifična vrsta podrške zna da bude od velikog značaja.

A kada mu je dosta i Subotice i posla i medija i (nekih) ljudi, spas, štit i ventil potražiće i naći u Mađarskoj, najčešće u Morahalomu. I nakon bazena – čašica dobrog vina, što da ne? On, kao vitez vina, član Vinskog reda “Arena Zabatkiensis”, bar zna razliku...

- Moja rekreacija (i više od toga!) je odlazak na plivanje, gde se oslobađam sve negativne energije. Od ovih stresova, tenzije, jurnjave, čovek mora da se opusti jer bi inače poludeo! Volim i skijanje - skijam već 40 godina, još od „Kekeca“ u Kranjskoj Gori. I da ne zaboravim - druženje uz dobro vino! Moto je: Pij malo-pij dobro!

DOBAR DAN, TONI! - Ne samo zbog „visokog stasa i dubokog glasa“, Tonija Bedalova primetiće i prepoznati i najviši državni zvaničnici koji dođu u posetu Subotici, i često ga i lično pozdraviti na konferencijama za medije. Interesantno je da je studirao sa aktuelnim ministrom spoljnih poslova Srbije, šefom srpske diplomatije – Ivicom Dačićem. „Dačić mi je ’klasić’, sa njim sam u dobrim odnosima, bez obzira na političke stavove, u čemu se ne slažemo uvek“ – istaći će.

Možda su ga baš te male oaze koje je sebi priuštio, očuvale i sačuvale, pomažući mu da se izbori sa izazovima koje mu je život, prvenstveno posao, donosio. Jedan od njih bio je odlazak sa mesta direktora Radio Subotice, nakon čega se za tren oka – dočekao na noge.

- Kako sam to podneo? Bez problema! Kada imaš profesiju u rukama, znanje koje ti niko ne može oduzeti (završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer žurnalistika, aut), stojiš čvrsto na nogama, onda je apsolutno nevažna fotelja. Ljudi koji hoće da rade i znaju posao, bilo koji, uvek će imati posla i nikada nisam imao strah od toga šta će biti sutra i da li ću nešto raditi. Sada se “bacam” na više stvari – novinarstvo, video produkcija, PR aktivnosti, organizacija događaja... Sve može kada si multifunkcionalan. Zavisi od tržišta i šta se više traži u tom mom delokrugu. Pripremam se za tržište, savlađujem nove tehnologije, spreman sam za novo doba, bez obzira na pet banki!