SUgrađani: Zoran Višković - "Je l' znaš ovo, je l' znaš ono? Ma, sve znam!"

Ulazimo u impozantan prostor u centru grada. Buka koju stvara fen, meša se sa mirisom tek oprane kose. Ogledala, preparati... sve se, kao slagalica, uklapa u tipičan izgled frizerskog salona. Sve dok pogled ne privuče – motor! Ne maketa, nego pravi, saznajemo i u voznom stanju - stoji u izlogu. Ako se vlasniku prohte da se provoza... Možda da pobegne... Razgovor započinjemo šalom, ali nismo daleko od istine. Jer pred nama je vlasnik salona, poznati subotički frizer Zoran Višković, zaljubljenik u motore, u ekstremne sportove, u roštilje i riblje čorbe, plaže Floride i dunavske kanale. Sve u jedan! I ne znamo odakle krenuti... Ali kada je za potrebe fotografisanja seo na motor, uvod se piše sam...

- Motor imam oduvek (smeh)! Tačnije, od malih nogu. Sećam se, već u osnovnoj školi od tate sam dobijao batine kada sam mu krao „Apenca“, skidao delove i prepravljao ga. A sebi sam kupio u doba nekog šverca kada su Rusi dolazili, a mi iz Nemačke donosili kasetofone i video rekordere. Tako sam zaradio prve male pare – taman dovoljno da kupim motor! Drugar i ja seli smo na voz, pa autobus, i otišli u Umag '87. I to bez kacige, bez jakne, bez ičega... Nisam razmišljao o tome, samo da kupim! Sećam se, koštao je tačno 4.600 maraka (Kawasaki GPZ 750 Uni-Track). Bombona! I danas jako volim da se vozikam, ne preterano u velikom društvu, nego imam neki svoj tempo. Devojka i ja sednemo i odemo na dnevne, dvodnevne ture u okolini. Odemo i do mora, Istra je blizu - za šest, sedam sati stigneš.

NIJE DROGA, VEĆ OBLIKOVANJE I NEGA! - Sam je smislio neobičan naziv svog salona – bio je i ostao „Hair-o.in“ i nema veze sa onim što ste pomislili! „Hair je kosa, O skraćeno od oblikovanje, IN od nega. Oblikovanje i nega! A pošto se bavimo i obrazovanjem i nastavom, onda je to i - obrazovanje i nastava! Ali nije bilo jednostavno kada sam išao da registrujem firmu – morao sam da objašnjavam da nema veze sa heroinom! Jednom je na radiju bila nagradna igra - ko smisli najbolji slogan za naš frizerski salon, dobija besplatno šišanje! Pobedio je ovaj „Hair-o.in - skini se ako možeš!“. Ali ga, naravno, ne koristimo“.

A bilo je potrebno mnogo više sati, dana i godina da se stigne do mesta gde je sad.

- Ne znam ni ja kako sam se našao baš tu! Nešto intuitivno. Desio se klik u glavi i rekao sam - hoću da budem frizer! Bilo je to posle vojske. Mama Fatima Alijević bila je poznata frizerka, imala salon na Radijalcu, tu sam naučio osnove. Ali bila je potpuno protiv, nije htela da budem frizer! Valjda zbog mog temperamenta - stalno sam bio negde, idemo, motori... Kada sam '91. godine otišao u Mađarsku, niti sam bio frizer, niti bilo šta drugo (završio tadašnji MEŠC, imao diplomu saobraćajnog tehničara, nikada radio u struci), ali hteo da budem frizer! Obreo sam se u salonu Petera Perine u Izabela ulici u Budimpešti. Pitali su me – je l' znaš da radiš ovo, je l' znaš da radiš ono – ma, sve znam! Ja sam baš taj tip – sve mogu, sve znam i onda se posle čupam... Nisam znao mađarski (samo ono šta smo učili u školi), ali bio sam uporan i zakazivao sebi mušterije kada je zvonio telefon. I onda smo održali jednu reviju gde me je primetio najpoznatiji frizer u Mađarskoj – Laslo Hojoš, eminencija, javna ličnost! Kad ćeš doći kod mene da radiš – pitao je. Ja reko' – sutra! I odem od Perine kod Hojoša. Šta je bio glavni atribut u tom salonu? Oni su bili „Wella“ salon koji je organizovao puno edukacija. Putovali smo po celoj Mađarskoj, edukovali frizere, a ja sam u početku bio mali od palube, mali iza „bine“ – prao i farbao kose, ali stekao ogromno iskustvo! I posle sam stupio u kontakt sa Italijanima, sa „Diksonom“, sa kojim i dan danas radimo. I godinama sam njihov glavni edukator (neki kažu ambasador) za Istočnu Evropu - imamo tesnu saradnju.

ĆERKA I DVA SINA - Ćerka Sonja verno, telefonom, dokumentuje intervju koji daje otac. Već zamišljamo fotografije na društvenim mrežama – danas neizostavni deo dobrog marketinga. Ne čudi nas ovakvo razmišljanje jedne dvadesetpetogodišnjakinje, kada čujemo da je u Londonu završila biznis i menadžment. Sada je u Subotici, radi u struci. Blizanci Pavle i Andrej (16) još su srednjoškolci. Da li će tatinim stopama – pitamo. „Za sada ništa ne ukazuje na to, ali ništa nije ukazivalo i na to da ću ja biti frizer“ – dodaje ponosni tata.

U Mađarskoj je proveo sedam godina pa se vraća u rodni grad – Suboticu, gde u Drapšinovoj ulici 1997. godine, otvara svoj prvi salon.

- Nije bilo lako. Trnje i kamenje sam morao da pregazim! U to vreme biti frizer nije bilo popularno zanimanje. Krenuo sam u prostoru od dvadesetak kvadrata, imao nekoliko učenika... Polako. Od 2002. godine smo u mnogo većem prostoru, tehnički savršenom - imamo uslovno rečeno „prljavi“ deo salona gde peremo i farbamo kosu (to se ne vidi) i „čisti“ deo gde se radi samo stilistički deo. Tu je i devojka koja radi trepavice, jedna za manikir, za masažu. Imamo i učenike, čak i devojku iz programa „Moja prva plata“. Ako me pitate za najteži momenat u karijeri, bez dileme bilo je to kada je jedna moja frizerka otvorila svoj salon i povukla mi petoro radnika – bez ikakve najave! Ostao sam u salonu sa četvoro učenika, katastrofa! Bilo je tu i drugih problema, i rešavajući ih verovatno sam „zaradio“ i tu tahikardiju, nešto me roka (smeh). A možda je to i zahvaljujući godinama...

JEFTIN ŠAMPON – NAJBOLJI ŠAMPON! „Prvi i osnovni savet jeste – kupujte što jeftinije šampone! Najozbiljnije! Brezu, kamilicu, koprivu... providne šampone. Neemulzivne. Jer ti jednostavni šamponi služe za PRANJE kože glave, služe da očiste kožu, kosu, a balzam da se ona može lakše raščešljati. Svi ti emulzivni šamponi puni su silikona koji začepe kožu glave, te receptore i onda se kosa ubrzano masti. Jeftin šampon je najbolji šampon! To su šamponi koji u sebi sem deterdženta rastvorenog sa vodom, nemaju ništa sem malo mirisa. Najveći problem je što u Subotici imamo tvrdu vodu, i ko ima mogućnosti, treba da u svoj dom ugradi aparat za omekšavanje vode - što ćemo mi uskoro da uradimo u salonu. Kosa je posle kao kada odeš na more ili neko krečnjačko jezero - osetiš mekoću... I dodao bih savet za one koji imaju prirodno kovrdžavu kosu - najbolji preparat za kovrdžanje je losion za telo! Ako hoćete divne lokne, na čistu opranu mokru kosu, nanesete losion za telo (ne MLEKO - zato što je mleko za telo masno, a losion je hidratantan)“.

Ipak, problema nema kada iz inostranstva stigne poziv da održi predavanje.

- Kada su edukacije u pitanju, zadužen sam za region: Rumunija, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Slovenija... Završim posao u petak, sednem u auto, odem u Makedoniju, odatle me voze za Bugarsku - tamo budem dva dana u nekom hotelu, držim seminare. U ponedeljak se vratim u Skoplje i dođem kući. Imam i zakazane turneje, ali sada je zbog kovida sve stopiramo. Jezik mi nije problem jer svuda gde idem, priča se (i) srpski, jedino sam u Bugarskoj imao prevodioca, ali principu mi nije trebao. Mogu bez prekida, tečno, da održim seminar na engleskom jeziku. Na mađarskom isto tako. Mi smo autorizovani od jedne velike, svetski poznate firme, zato sam napravio „Višković akademiju“ – oni daju kvalitetne materijale, ja kvalitetno znanje, i dobijamo konkretan proizvod koji je simbioza te sve stvari.

Ipak, da njegovo znanje nije samo plod prakse, dokazuje i diploma srednje škole za frizere, koju je vanredno završio u Bečeju. Tako je ipak, zanatski, krenuo maminim stopama. Ali dosta toga nasledio i od - tate.

- Pokojni otac bio je električar, voleo motore, te ekstremne sportove - skijanje, među prvima u gradu kupio dasku za jedrenje... Majka je i danas aktivna, radi na održavanju salona, ima neki svoj mali krug mušterija. Tako da sam ja spojio interesovanja i sa jedne i sa druge strane. Žao mi je što tata nije doživeo da vidi kako ja ovo radim, onako u tom punom zamahu...

HAJDE, ISPRIČAJ MI TRAČ... - „Ako me pitate za anegdotu, svašta se dešavalo! Sretali smo se sa raznim ženama koje imaju razne higijenske običaje ili neobičaje... Ali ko god dođe u salon, odmah primeti tu dobru vibraciju, shvati da smo malo drugačiji... Niko nikada u ovom salonu nije pričao nešto privatno o mušterijama! Nikada se nije desilo da se o bilo kome priča! Čak i ako mi kaže mušterija - jesi li čuo ovo, ono... Nisam! Jedna žena me je zamolila – hajde, ispričaj mi najnoviji trač... Otkud ja znam?! Molim te, nemoj me svrstavati u to! Mi se isključivo bavimo frizurama i ulepšavanjem!“.

Očevi geni žive u njemu kroz ljubav prema sportovima „na ivici“.

- Strast mi je jedrenje, vindsurfing, tu na Paliću, ali svake godine imam privilegiju i čast da odem kod prijatelja u Ameriku, na Floridu. To je divno, divno, divno! Prvo u Njujorku provedemo dva-tri dana, pa mesec dana Florida. Bajka! I snoubord vozim već 20 godina. Bilo je i opasnih situacija. Uragan na Floridi, pa pozivanje gorske službe u nekim nedođijama u Crnoj Gori... Padovi - da, povrede - ne.

A kada želi da uspori tempo, iznajmiće vikednicu na kanalu blizu Dunava, ili prošetati po vikend-naselju Baračka, i u društvu prijatelja ispeći meso na roštilju ili skuvati riblju čorbu. Hrana za telo i – dušu.