Adaptacija deteta na vrtić - važan proces koji iziskuje podršku, vreme i strpljenje

Upis deteta u vrtić nije samo formalnost već odluka koja ima dubok uticaj na sve aspekte razvoja mališana, podvlače stručnjaci i i dodaju da je polazak u predškolsku ustanovu ozbiljna prekretnica za celu porodicu, dok je adaptacija neminovan proces koji iziskuje vreme i strpljenje.

- Adaptacija je proces čije trajanje je individualno i tokom kog isključivo pratimo dečje potrebe. To je period tokom kog se deca upoznaju sa vaspitačima, drugarima, novim okruženjem... - objašnjava Tatjana Radovanović, direktorka vrtića "Winiland" - Tokom perioda adaptacije vaspitači pred sobom imaju izazovan i težak zadatak, a to je da steknu poverenje dece, da se mališani opuste i da poveruju da će roditelji svaki dan doći po njih. Tada je neophodno da pružimo najviše ljubavi i pažnje mališanima, da ih pomazimo, primetimo zabrinutost, prepoznamo potrebe deteta.. 

Iako svaka predškolska ustanova ima interna pravila u vezi sa procesom adaptacije, postepeno produžavanje boravka deteta u vrtiću je nešto što se praktikuje u svim ustanovama.

- Kako sam već naglasila, adaptacija je proces koji iziskuje vreme i strpljenje. Moramo dati detetu vremena da se prilagodi na sve novine. Zato mališani prvo dolaze na dva sata, pa se to produžava, uvode se obroci i , a mi sve vreme pratimo da li je dete prihvatilo obroke, da li sarađuje, da li se obraća... Iako je to veoma individualno, ali veliki broj mališana je spremno da ostane na spavanju tri nedelje nakon polaska u vrtić. To spavanje im predstavlja najtežu promenu - podvlači Radovanović.

Stručnjaci ističu da postoji i odložena adaptacija koja podrazumeva zakasnelu reakciju kod dece.

- U praksi se susrećemo sa tim da je u prvih mesec i po, dva sve bilo u redu i onda dete shvati da je svakim danom sve više sličnih aktivnosti, da se u slično vreme rade te aktivnosti i onda dođe do reakcije. Tada nastupamo sa prijatnom i podsticajnom atmosferom, jer nam je cilj da deci boravak u vrtiću bude prijatan, a ne teret - precizira sagovornica.

Saradnja roditelja i vaspitača je veoma važna karika u lancu uspešne adaptacije, a članovi porodice treba da razgovaraju sa detetom o polasku u vrtić i promenama koje mu predstoje.

- Pozitivan stav roditelja prema vrtiću i vaspitačima je takođe nešto što je vrlo značajno. Zato mame i tate čiji mališani će uskoro poći u vrtić već sada mogu da razgovaraju sa njima o tome šta ih čeka, mogu da im čitaju i knjige o vrtiću....- savetuje Radovanović i dodaje da su u procesu adaptacije suze najčešće neizbežne pa se zato savetuje roditeljima da pozdravljanje sa decom u holu vrtića traje kratko - Najčešće savetujemo roditelje da se ne pozdravljaju dugo, odnosno da taj rastanak bude što kraći. To podrazumeva da poljube dete, kažu mu da ga vole, da će doći po njega i brzo ga predaju vaspitačima. 

Odbijanje dece da ujutru krenu u vrtić je nešto što se može očekivati tokom adaptacije, ali stručnjaci ističu da će takvo ponašanje prestati čim se mališani opuste i vežu za vaspitače, zato se odustajanje od odlaska u vrtić zbog suza ne savetuje.

- Deca se prvo vezuju za vaspitače, prvenstveno u njih stiču poverenje, a tek kasnije sledi socijalizacija kada deca počinju međusobno da se igraju, da biraju kutak koji im je interesantan... - završava sagovornica.