Akcija: Stop GMO!

Do sada niko nije potvrdio, ali ni opovrgao da je genetski modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi, kao i po životnu sredinu. U izjavi za našu kuću prof. Dr Miladin Ševarlić je istakao da po osnovu nabavke genetski modifikovanog semena i razlike u ceni između genetski modifikovanih i genetski nemodifikovanih komercijalnih proizvoda, Srbija bi godišnje izgubila pola milijarde evra.

Po uzoru na Čačak predstavnici pojedinih ekoloških organizacija će da traže od odbornika Skuštine grada Subotice da usvoje deklaraciju po kojoj se neće dozvoliti proizvodnja genetski modifikovanih organizama. U Subotici do sada nije zabeležen ni jedan slučaj proizvodnje genetski modifikovane soje ili kukuruza, kao u pojedinim delovima Vojvodine.

Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama u komercijalne svrhe.

Okolne zemlje kao što je Mađarska su zabranile uvoz GMO sirovina u njihovu zemlju. U Evropskoj uniji je dozvoljena upotreba čitavog niza genski modifikovanih organizama i to kao životnih namirnica, sredstva za hranjenje domaćih životinja i za sejanje i sađenje. U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i paradajz. Obeležavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka Evropske unije.

Kako bi bili sigurni da ne konzumirate genetski modifikovanu hranu najbolje je da poljoprivredne proizvode kupujete sveže i to u sezoni. Kod nas, kao u drugim zemljama još uvek ne postoji znak za GMO. Komisija EU 23. januara odlučila je da zamrzne proces odobravanja genetski modifikovanih prehrambenih useva do kraja svog mandata 2014. godine, a u međuvremenu će raditi na sporazumu o ovom pitanju sa državama članicama Unije, prenosi AFP.