Akromegalija - veoma retka, ali podmukla bolest

Dr Verica Dronjak, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja Subotica, objašnjava kako nastaje retka bolest, agromegalija, prouzrokovana u preko 95 odsto slučajeva hipofiznim adenomima (benigni tumori) koji luče hormon rasta.

- Akromegalija je hronična bolest kod koje se razvoj simptoma odvija postepeno, u toku niza godina (od 5 do 10 godina), pre nego što se dijagnoza ustanovi. Klinička prezentacija tog oboljenja je vrlo tipična i posledica je kako delovanja HR na periferna tkiva i metabolizam, tako i lokalnih manifestacija nastalih prisustvom tumora. Simptomi i znaci akromegalije su najčešće otok i uvećanje mekih tkiva, pojačano znojenje i pojačana masnoća kože. Može da se javi isturena donja vilica, zadebljane usne, razmak između zuba može biti povećan, uvećanje koštanog grebena čela, zapaljenje zglobnih struktura je povećano (artritis) na kičmenom stubu, kolenima i kukovima, prsti na šakama su kobasičastog izgleda i vrhovi su zatupljeni (ašovasti), povećana je verovatnoća za bolesti srca, poput kongestivnog popuštanja srca i drugih - kaže dr Dronjak.

Ona objašnjava da je kod dijagnostike bitno da je anamneza sa tipičnom kliničkom slikom najčešće dovoljna za postavljanje dijagnoze akromegalije, ali da se za pronalaženje njenog uzroka moraju načiniti dopunska ispitivanja.

- Može se vrlo lako potvrditi radioimunološkim merenjem bazalnih vrednosti HR, kod 90 odsto pacijenata. Kako pojedinačno merenje ovog hormona nije u potpunosti pouzdano, za sigurnu potvrdu dijagnoze moramo sprovesti i dopunska ispitivanja. Merenje IGF 1 ima važnu ulogu u potvrdi dijagnoza ove bolesti. On je medijator delovanja HR i, ako je povišen, sa sigurnošću možemo reći da se radi o akromegaliji. Detaljnu procenu anatomskih i morfoloških karakteristika tumora ostvarujemo samo primenom kompjuterizovane tomografije i/ili nuklearne magnetne rezonace. Obavezno treba uraditi detaljan oftalmološki pregled svih pacijenata, koji podrazumeva procenu stanja vida, pregled očnog dna, kao i perimetriju radi ocene širine vidnog polja. Neurološki pregled je takođe neophodan, s obzirom na to da tumor u ekspanziji vrši pritisak na kranijalne nerve, hipotalamus, a moguća je i kompresija ili infiltracija većih krvnih sudova - dodaje dr Dronjak.

Objašnjava i da je lečenje akromegalije najčešće usmereno na velike nivoe hormona, koji prouzrokuju simptome i znake bolesti, pa se koriste somatostatin i analozi, agonisti dopamina i antagonisti receptora za hormon rasta.

- Remisija bolesti se postiže u 80 odsto slučajeva kod mikroadenoma i u 50 odsto slučajeva kod makroadenoma - poručuje dr Dronjak.