Andrej Barna – iz subotičkog bazena do reprezenativca Srbije i prvaka SAD

Uvek sa ponosom kaže da je Subotičanin i da su za njegove uspehe itekako zaslužni Bojan Race i drugi treneri „Spartaka“.

- Uvek kada dođem u Suboticu plivam u svom matičnom klubu i tvrdim da „Spartak“ najbolje u Srbiji radi sa mlađim selekcijama. To je „mađarski sistem“ , puno se trenira, ako ako se sve ispoštuje rezultati neće izostati. Dobija se sjajna osnova za dalji rad. Ta vrsta treninga je super do 18 godina a posle treba drugačiji rad – priča nam Andrej Barna. - Kada sam napunio 18 godina i kada je trebalo da odlučim šta dalje, koledž u Americi  je bio jedino mesto gde može da se profesionalno trenira i uči, gde je ceo život napravljen za sportiste.  Tamo mi je dan je maksimalno ispunjen i isplaniran. Od buđenja u 6 sati, plivanja do 8,predavanja do 1, ručka do 2, do treninga od pola 3 do 5, teretane, pa onda učenja. I tako svaki dan. Dešavalo se da nisam mogao da ustanem iz kreveta, da mi je imuntet pao od umora, ali nastavim dalje. To je sistem od 60 plivača,  svi guraju svoje, pomažemo jedni drugima.

Koliko trofeja ima, Andrej ne može ni da izbroji. Medalje je osvajao od najmlađih kadetskih pa do seniorskih selekcija na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Sa grbom Srbije na kapici, na OI u Tokiju sa vremenom 47,94 sekundi na 100 metara slobodnim stilom oborio je nacionalni rekord koji je 13 godina držao Milorad Čavić. Krajem prošle godine rezultatom 48.44 sekundi u istoj disciplini pobedio je na prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država u Grinzborou. Student Univerziteta Lujvil odličan je bio i u discpilini 50 metara slobodno, gde je rezultatom 22,43 osvojio treće mesto.

Dečački san da nastupi na Olimpijadu, Andreju se ostvario prošle godine u Tokiju, ali su ga stotinke delile od finalne trke.

- Moji drugovi  iz reprezentacije su već bili na OI i od njih se puno očekivalo. Ja sam bio klinac koji se tu pojavio i šta god da uradi biće dobro. Zato mi je bilo mnogo lakše, nisam imao pritisak. Zato će u Parizu biti drugačije, svestan sam toga i zato se aktivno već spremam – dalje će mladi plivač, koji će prvu veću proveru forme imati već u junu na Svetskom prvenstvu u Budumpešti. – Priznajem, medaljama sam se više radovao kao dečak, prvi put kada osvojite nešto i kada ste presrećni zbog toga, posle toga je sve teže da se radujete.

NAJBOLJI SPORTISTA SUBOTICE ZA 2021. - Jedno od značajnijih priznanja koje zauzima posebno mesto i njegovoj kolekciji je i plaketa za najboljeg sportistu Subotice za 2021. godinu, koju mu je dodelio žiri eminentnih sportskih znalaca, predstavnika sedme sile i ranijih laureata ovog prestižnog priznanja.

Bez obzira na sjajne rezultate i uspehe, kulturni i lepo vaspitani mladić, čvrsto stoji na zemlji i predano trenira. Svestan da njegovo vreme tek dolazi.

- Plivanje i forma ne poznaju reči praznik, odmor, mrzovolju i druge izgovore da ne odem na trening. Najvažnije što sam naučio je da „verujem u proces“, bez obzira što postoje oscilacije. One su normalan deo, ali i kada ne ide dobro važno je da nastavim dalje. Istrajnost je u sportu, ali i u životu najvažnija, radi uporno i sigurno će se isplatiti – poručuje Andrej. – Plivanje je zanimljiv sport, ali zna da bude i psihički težak. Vrlo često je to borba sa samim sobom. Vreme je jako bitno ali često zna da bude opterećujuće i zato kada primetim da sam pod pritiskom, fokusiram se na tehniku ili nešto drugo. Iskreno, nisam bio suočen da nekom nepravdom, ali nedavno sam u cilj ušao istovremeno sa najboljim američkim plivačem pa su svi govorili kako je situacija Čavić-Felps ponovila.

Sportski duh i život u porodici Barna su deo svakodnevice.  Otac Robert je bio uspešan atletičar, a brat Filip je košarkaš subotičkog „Spartaka“, nosilac igre subotičkog sada već Prvoligaša i najkorisniji igrač lige u sezoni za nama.

- Porodica mi je velika podrška. Sa sportom živim od  malih nogu. Sada kada razmislim, sport mi je sve dao, omogućio mi najbolje školovanje, naučio me kako da razmišljam o životu – iskreno će vredni mladić. – Jako volim da dođem u Suboticu. To je moj grad, tu mi je porodica, stari prijatelji sa kojima volim da odem na piće, izađem u grad...Kad me uhvati nostalgija, onda čitam sajt subotica.com, pratim uspehe „Spartakovih“ mladih plivača i jako mi je drago kad vidim da ima puno talentovane dece. Do OI u Parizu ću sigurno biti u Americi i trenirati, a posle ćemo videti. Završio sam programiranje, voleo bih da se vratim u Srbiju. Ali videćemo.