"Arheološka mapa severne Bačke" - ove godine počinju mapiranja lokaliteta u Subotici

Nakon što su prethodnih godina rađena mapiranja  lokaliteta u drugim opštinama, za ovu godinu najavljena su istraživanja na teritoriji Subotice. 

 - Oblast severne Bačke jako je bogata arheološkim nasleđem. U svakoj do sada pokrivenoj opštini imamo veliki broj lokaliteta, zavisi od veličine opštine. U Kanjiži recimo imamo 214 lokaliteta, u Bačkoj Topoli 197, a u Subotici koja je veća, očekujemo još veći broj, samim tim će istraživanje verovatno trajati duže - kaže dr Neda Mirković Marić, arheolog konzervator savetnik Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Rad na projektu podrazumeva više faza, koje su podeljene na kabinetsku pripremu i terenski rad. 

 - Pre nego što izađemo na teren, ispred sebe moramo imati digitalizovane topografske karte, moramo pregledati stare izvore, stare istorijske karte, uzeti u obzir toponime, sve ono što bi moglo da ukaže na to da tu ima nekakve arheologije. To su obično toponimi crkvine, crkvišta, gradine, gradišta, brda, ili groblja - staro groblje, tursko groblje - to su sve nazivi koji uglavnom žive u narodnom predanju, a mogu ukazivati na lokalitet vredan pažnje. To je sve deo pripreme. Kada se sve digitalizuje, onda se uzimaju geološke karte, kako bismo utvrdili o kakvom se tlu radi - po tome možemo znati gde šta možemo očekivati. Nećemo na nekom području koje je u ritu, gde se neka reka izlivala, naći naselje, već na obali - objašnjava sagovornica. 

Važnu ulogu u pripremi istraživanja imaju i karte tla koje ukazuju na vrstu zemljišta koja preovladava na određenom području.

 - Na osnovu pedološke karte mi otprilike znamo gde mogu biti lokaliteti. Znamo kroz literaturu u različitim periodima kako su se naseljavali. Za neolit je karakteristično da naselja nisu građena na plodnom černozemu, već pored njega tako da im bude dovoljno blizu, a opet nema razloga da im kuća zauzima deo najplodnijeg zemljišta. Sa druge strane, kako nije bilo soli ili je bila jako skupa (tada se trgovalo solju) morali su stoku napasati na solončeku, slanom zemljištu. Znači i slano zemljište je moralo biti tu negde, kao i voda koja im je bila neophodna u svakodnevnom životu. Na osnovu svega toga mi okvirno možemo da pretpostavimo položaj naselja, nakon čega na terenu tu pretpostavku proveravamo.

Nakon detaljne pripreme izlazi se na teren i obilaze se lokacije na kojima bi se mogao nalaziti arheološki lokalitet. To su na prvom mestu vodotokovi reka, onih koje danas postoje, ali i onih koje su nekada postojale. 

 - Većina lokaliteta, odnosno naselja iz raznih perioda, nalazi se na obalama reka. Tu spadaju i nekadašnji vodotokovi od kojih se danas može videti još samo udubljena trasa u reljefu. Takav je slučaj na Radijalcu. Znamo da je kroz centar Subotice proticala reka, a imamo i određene lokalitete na Makovoj. Najstariji lokaliteti u Subotici nalaze se u oblasti Ludoškog jezera, gde imamo ostatke paleolita, ali i straijeg neolita, odnosno starčevačke, kereške kulture. Tu imamo lokalitete "Budžak" na Ludošu i "Bisernu obalu" u Nosi. Tamo su još ranije otkriveni delovi naselja iz vremena starijeg neolita, iz perioda od pre 9000 godina. Te kuće su bile od lake konstrukcije a ono što je ostalo od njih su tragovi jame od stubova, čak ni stubove nemamo, već samo tragovi jama gde su se oni nalazili. 

Na mesto određenog lokaliteta ukazuju i površinski nalazi, odnosno materijali, kao i indicije, saznanja o prethodnim nalazištima na nekom mestu. 

 - Ukoliko je neko, recimo, kad je kopao temelj za kuću nešto pronašao i prijavio Zavodu ili Muzeju, onda nama to može biti indicija da na tom mestu postoji nalazište. To može biti naselje, groblje, crkva. Nekad već samo na osnovu površinskih materijala koji mogu biti delovi keramike, posude, ulomci, nekad delovi skeleta - znamo šta možemo da očekujemo. Svi pronađeni lokaliteti moraju se dodatno istražiti, da bismo znali o čemu se radi. 

Budući da je Subotica, kao i cela ova oblast bogata arheološkim nasleđem, javila se potreba da  se sva saznanja sistematizuju, dodatno istraže i nađu na jednoj mapi, ali rad na ovakvom projektu od višestrukog je značaja. 

 - Jako je bitno da postoji arheološka mapa jednog područja. To olakšava  planiranje radova  investitorima, ako oni pre same gradnje znaju gde se šta nalazi i gde nema arheologije pa mogu graditi. Takođe, 2021. godine je na snagu stupio Zakon o kulturnom nasleđu, kojim je propisano da arheološka nalazišta uživaju pravo trajne prethodne zaštite, koje prestaje da važi onda kada se lokalitet proglasi kulturnim dobrom, ili kada kada nadležni iz Zavoda istraže taj prostor, ali na njemu ne nađu konkretne arheološke ostatke. Samim mapiranjem lokliteta, oni postaju zaštićeni.

Osim što će rezultat ovog projekta biti jedinstvena mapa sa svim značajnijim nalazištima, jedan od njegovih ciljeva je i popularizacija arheologije, odnosno njeno približavanje svim zainteresovanim građanima. 

 - Ovaj projekat za zadatak ima i evaluaciju stanja lokaliteta, pa ukoliko su neki od njih ugroženi ili u stanju urušavanja, onda se za njih prave projekti istraživanja i elaborati, kako bi se zaštitili. Sem toga, još jedan od primarnih ciljeva jeste i upoznavanje lokalne zajednice, koje je pokazala izuzetno interesovanje za arheologiju. Mi ne štitimo arheologiju od građana, niti ima potrebe, to je naše zajedničko nasleđe, i svi treba da znaju za njega. To je nešto što pripada svima nama i o čemu zajedno treba da brinemo, da čuvamo, poštujemo i ponosimo se njime - objašnjava Neda Mirković Marić, ističući da će u svrhu popularizacije arheologije nastaviti sa radionicama, edukacijama i predavanjima u vrtićima i školama, kao i u okviru manifestacija.