Arhitekta Titus Mačković ostavio Subotici više od 400 projekata
Palata Manojlovića, Milinović i Dimitrijević kuća, samo su neki od objekata koje je projektovao arhitekta Titus Mačković, a koje i danas krase ulice našeg grada. Prema istraživanju arhitekte Gordane Prčić Vujnović, Mačković je za života ostavio više od 400 projekata kuća u Subotici, što je dostignuće koje je vrlo malom broju umetnika, kakav je i sam bio, pošlo za rukom.
- On je bio potpuno drugačiji od svojih savremenika. Školovao se u Cirihu, dok se većina školovala u Beču ili Budimpešti. Profesor mu je bio Gotfrid Semper, jedan od najvećih arhitekata i teoretičara tog vremena, koji je postavio neke postulate neorenesanse, a koje je Titus poneo sa fakulteta. Nije bio sklon čistim replikama, ponavljanju, već je bio dinamičan i svaka građevina je donosila nešto novo, imala je svoju osobenost i to je ono što drugi nisu znali, kako da utkaju sebe u svoja dela, što je Titus uradio - kazala je Prčić Vujnović.
O tome koliko je Mačkovićev privatan život bio ispunjen i bogat, govorio je istoričar Mirko Grlica, naglašavajući da je u čak dva navrata bio glavni gradski inženjer, ali da je i onda bio okrenut umetnosti.
- Zaista mnogo toga može da se kaže o Mačkoviću i nije mi jasno kako je jedna tako neobična i bogata ličnost ostala tako velikom broju građana nezapamćena i nije u memoriji ovoga grada koliko bi trebalo da bude. To je čovek koji je imao široka interesovanja i celim svojim životom ih je ostavljao neštedimice ovom gradu. Počevši od toga kada je bio u javnoj službi, do toga kada je kao inženjer privatnicima projektovao kuće koje i danas srećemo u centru Subotice, a da to i ne znamo. Dakle, reč je o ličnosti koja je pravi reprezent tog lepog 19. veka - objasnio je Grlica.
Povodom predavanja, upriličena je i prigodna postavka nekih od predmeta porodice Mačković iz zbirke Gradskog muzeja, koje je izabrala Olga Kovačev Ninkov, istoričarka umetnosti. Tako su prisutni bili u prilici da vide sliku u tehnici akvarela i nekoliko predmeta koji su bili vlasništvo Titusa Mačkovića, jednu grafiku njegove ćerke Angeline, kao i dve knjige bajki na nemačkom jeziku, koje su pripadale deci Mačković.
