Austrijska firma mora da plati sekundarni porez
Naime, Zakonom o poreskom postupku propisano je da sekundarni porez, umesto poreskog dužnika, u ovom slučaju preduzeća “Agroseme Panonija“, plaća drugo pravno lice, ukoliko se dokaže da je pomoglo dužniku da izbegne plaćanje poreza.
- Već sedam godina poslujem sa “Agrosemenom” i pre nekoliko godina, u jeku sezone, isključen im je gas i da nisu mogli da suše našu robu. Da bi spasili robu i ispoštovali rokove i obaveze, platili smo njihov račun „Subotica-gasu” i zato smo sada dužni državi 22 miliona dinara - objašnjava vlasnik preduzeća Hans Karal. - Kako je taj iznos ogroman i utiče na likvidnost preduzeća, jer mi na početku godine detaljno planiramo troškove, tražili smo reporgram duga, ali je on, u rekordno kratkom roku odbijen. Zbog toga smo, sa još nekoliko privrednika, koji su u istoj situaciji, podneli tužbu Upravnom sudu.
Austrijski investitor se za pomoć obratio i Ambasadi i Trgovinskoj komori Austrije, kao i kabinetu našeg ministra finansija Dušana Vujovića.
Hans Karal
- Ministar je u pismenom odgovoru potvrdio da ipak imamo pravo na reprogram duga, te smo ponovo podneli zahtev i sada čekamo – dodaje Karal, ističući da ne beži od svoje zakonske obaveze, već samo traži razumevanje i dogovor da se isplati dinamikom koja može da isprati poslovanje - Kada smo kupili nekretnine „Agrosemena“, čak deset meseci smo čekali na rešenje iz katastra, a Poreskoj upravi trebalo je samo tri dana da nam odbije zahtev za reprogram duga. I ostalu parirologiju smo dugo čekali, ali zato kad treba da se plati onda sve stiže odmah.
Po njemu ovakav odnos administracije prema kompanijama otvara pitanje da li su strane investiticije zaista dobrodošle u Srbiji i da li ih možda treba premestiti u neku drugu zemlju u okruženju.
- Sa sličnim situacijama suočavaju se i poslodavci iz Nemačke. Pre dolaska u Srbiju pretpostavio sam da će biti problema, ali nisam ni pomislio da će oni biti tako trivijalni – zaključuje Karal dodajući da „Advance seed“ zapošljava 30 radnika, sarađuje sa svetskim semenarskim kućama i svu proizvodnju izvozi, a nikada nisu tražili subvencije, niti bežali od svojih obaveza prema državi.
