Azil ispunio uslove, čeka se inspektor

Kada je stupio na snagu Zakon o dobrobiti životinja i usvojen novi Pravilnik koji moraju da ispunjavaju prihvatilišta, republički veterinarski inspektor doneo je rešenje o zabrani daljeg unošenja i smeštanja pasa-lutalica u Azil u Ganjo-šoru, čije funkcionisanje je Grad poverio Javnom komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo“. Zaposleni su nastavili da brinu o više od dve stotine zatečenih četvoronožaca, a u međuvremenu radilo se na adaptaciji i opremanju objekta kako bi konačno bio upisan u registar prihvatilišta i dobio urednu dozvolu za rad.

„Po zahtevima Republičke veterinarske inspekcije i u skladu sa novim Pravilnikom o smeštaju napuštenih pasa sa javnih površina urađeno je sve da takozvani „nečisti deo prihvatilišta“, gde se donose životinje i obavlja njihova trijaža, vakcinacija i sterilizacija zadovolji kriterijume i dobije prelaznu ocenu od strane inspekcije.  Istovremeno, pripremamo dokumentaciju za radove u „čistom delu“, gde se psima pruža boravak, a to znači za rekonstrukciju ograde i boksova i da se stvore uslovi za prijem i boravak 220 napuštenih životinja, čime ćemo znatno smanjiti njihovu prisutnost na subotičkim ulicama“, kaže Veselin Šuković, tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ i pokazuje nekoliko desetina metara dugačku, zidanu ogradu i uređene boksove.

Ono što će Azilu u Ganjo-šoru omogućiti maksimalnu efikasnost biće primena sistema „uhvati-steriliši-pusti“, što znači da će psi posle dovođenja u prihvatilište dobiti maksimalnu negu, biti vakcinisani i čipovani, a nakon sterilizacije vraćeni na mesto na kojem su uhvaćeni.  To će doprineti postepenom smanjivanju njihove populacije na ulicama, ali je vrlo značajna i aktivnost udomljavanja životinja.

„Svi psi u Azilu sada su vakcinisani, čipovani i sterilisani, i čim se stvore uslovi vratićemo ih u grad. Moram da kažem da smo u poslednjih mesec dana udomili 17 pasa i tu akciju ćemo nastaviti intenzivno da sprovodimo kada dobijemo dozvolu. Za decu i školsku omladinu nameravamo da organizujemo „vikende udomljavanja“, i sada već imamo pse koji su potpuno socijalizovani i spremni za društvo, da se deca u Azilu poigraju sa njima i ukoliko žele da ih preuzmu i vode o njima brigu. Naravno, najvažnije je da vlasnici životinja shvate da ne može da se nabavi kućni ljubimac i drži u uslovima koji ne ispunjavaju njegove zahteve, a kada im dosadi da ga jednostavno isteraju na ulicu. To je prvenstveno ono što stvara populaciju napuštenih pasa, a Azil je samo rešenje koje pomaže da se ta populacija smanji“, objašnjava Veselin Šuković.

Nega na prvom mestu

U „nečistom delu“ prihvatilišta, osim što postoji izolacija, napravljena je i dezinfekciona barijera kroz koju će prolaziti točkovi vozila koja budu ulazila u Azil. Zdravstvena nega životinjama se pruža na osnovu ugovora sa veterinarskom stanicom „Veterinar“, koja je angažovana na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke.

„Imamo veterinarsku ambulantu za prvu pomoć, a ukoliko dođe do povređivanja pasa mehaničkim putem ili se primete bilo kakvi simptomi bolesti, oni se odmah nose u veterinarsku stanicu.  Zdravstveno stanje sada smeštenih 165 pasa u Azilu je veoma dobro, svakodnevno se kontroliše, svi su vakcinisani protiv osnovne zarazne bolesti besnila i stvoreni su maksimalni higijenski uslovi za rad. Boksovi se svakog dana dezinfikuju i nakon toga peru vodom, a osim toga okrečili smo ih, pošto je to takođe jedan dobar vid dezinfekcije. Takođe su i sve rešetke na kavezima ofarbane.  Što se tiče ishrane, ona je korigovana sa granuliranom hranom, a imamo i donaciju u vidu ostataka hrane koju dobijamo iz Studentskog centra“, kaže Damir Kleso, procesni organizator službe.

Ono što je isto tako značajno jeste da je u krugu prihvatilišta, upravo u „nečistom delu“, osposobljen bunar, iz kojeg se Azil snabdeva vodom u potrebnim količinama.

Dozvola kroz nekoliko dana!

Primenom propisa koji se odnose na rad prihvatilišta, Azil u Ganjo-šoru ostao je bez dozvole, a Republička veterinarska inspekcija svojevremeno je o tome donela rešenje i postavila uslove koji treba da budu ispunjeni pa da se zabrana povuče.

„Azil u Ganjo -oru posedovao je rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu, ali je stupanjem na snagu novog Pravilnika o smeštaju napuštenih pasa dobio nalog od Veterinarske inspekcije da uskladi poslovanje sa važećim propisima. Republički veterinarski inspektor je rešenjem zabranio prijem novih pasa u ovaj objekat.  U Azilu postoji veterinarska nega i psi su vakcinisani, a intenzivno se radi na ispunjavanju uslova. Prema uveravanjima čelnih ljudi Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“, nečisti deo, a to je onaj u koji ulaze psi po prijemu i gde se obavlja trijaža, čipovanje i vakcinacija, trenutno je u izgradnji i nalazi se u završnoj fazi, tako da će biti spreman za prijem novih pasa za tri do četiri dana. Drugi deo, gde su boksovi u kojima psi borave, biće osposobljen do 1. septembra“, kaže Aleksandar Pižurica, šef odseka veterinarske inspekcije Severnobačkog upravnog okruga.

Nedostaci koji treba da se otklone su građevinsko-tehničke prirode, i čim ovi poslovi budu završeni, Azil će moći da funkcioniše na način kako je to predviđeno još prilikom njegovog osnivanja.

„Pravilnik tačno propisuje šta je u tom smislu neophodno uraditi, a to je vizuelna i zvučna izolacija u odnosu na okolinu, zatim koliko kvadrata prostora treba da bude obezbeđeno po psu, koliko pasa može da se nađe u jednom boksu, pa do visine boksova. Kada sve to bude završeno, očekujemo da nas iz Javnog komunalnog preduzeća pozovu da komisijski primimo objekat“, kaže Aleksandar Pižurica.

„Aleks“ pred zatvaranjem?

„Što se tiče privatnog Azila „Aleks“ u Titogradskoj ulici, on je pod rešenjem Republičke veterinarske inspekcije. U tom Azilu psi nemaju adekvatnu veterinarsku negu, nisu čipovani i nisu vakcinisani, a nisu ispunjeni ni građevinsko-tehnički uslovi po novom Pravilniku.  Naloženo je da se svi psi u objektu vakcinišu i čipuju i da se u određenom roku izvrši raseljavanje svih pasa iz objekta. Postoji, naravno, i varijanta udomljavanja. Psi se mogu raseljavati isključivo u azile koji ispunjavaju uslove i poseduju rešenje Ministarstva, odnosno Uprave za veterinu za obavljanje te delatnosti.  Takvih ima u Vrbasu, Novom Kneževcu i još nekim mestima. Da li će Azil u Ganjo-šoru i koliko pasa iz „Aleksa“ moći da preuzme, zavisiće od kapaciteta koji će imati“, kaže Aleksandar Pižurica. Prema nezvaničnim podacima, u „Aleksu“ se nalazi oko šest stotina pasa.