Azil za mačke u Bikovu prepušten sam sebi
O macama koje su sklonjene sa ulice brine Jasna Lazić, Beograđanka u invalidskoj penziji, koja je napustila prestonicu da azil, zbog bolesti vlasnice koja ga je osnovala, ne bi prestao sa radom. Pomaže joj po koji volonter, ali briga o toliko velikom broju životinja iziskuje još ljudi i, naravno, dosta materijalnih sredstava.
- Finansiramo se uz pomoć međunarodnih organizacija, apliciramo za grantove i novac uglavnom dolazi iz inostranstva, ali donacija je sve manje. Za funkcionisanje azila mesečno treba najmanje 2.500 evra i to kada nema vakcinacije i drugih vanrednih troškova - priča Jasna Lazić.
Veliki problem je i da se pronađu ljudi koji bi čistili oko životinja, jer, po njenim rečima, malo je onih koji bi se prihvatili ovakve obaveze.
- Uglavnom misle da se sve svodi na igru i maženje sa mačkama, a onda se neprijatno iznenade kada vide koliko one prljalju - dodaje Jasna. Međutim, to se u azilu uopšte ne vidi, što još jednom govori o nadljudskom naporu ljudi dobre volje da mace imaju dobre uslove za život. Borave u ograđenom prostoru, ušuškanom u vinovu lozu, te ne smetaju okolnim kućama. Imaju i deo pod krovom, gde se nalaze uredno poređani krevetići, a prostorije se greju.
O dobrim uslovima svedoči i činjenica da je životni vek mačaka na ulici najviše dve godine, a u azilu žive više od deceniju. Veliki broj mačaka spašen je iz azila pokojne Etele Merk u Bačkoj Topoli, neke su spašene od sigurne smrti na ulicama našeg grada, a neke su napustili vlasnici.
Kako god da su stigle u azil u Bikovo, mace danas tamo imaju utočište, ljubav i stalnu negu, a nadamo se, da da će biti dobrih ljudi koji će pomoći funkcionisanje "mačkaste sigurne kuće" ne bude dovedeno u pitanje.
