Baka Ilona Pivarčik (96) naša najstarija sugrađanka

Iako je u godinama kojima je dobro zagazila u desetu deceniju, naša najstarija sugrađanka Ilona Pivarčik korača uzdigute glave, vidi bez naočara i živi punim plućima.

Osloni se, doduše, na štap, koji joj je, kako kaže, sad glavni drug, ali i  uz pomoć njega svakog dana šeta najmanje pola sata. Ceo radni vek provela je kao učiteljica u Subotici, Vrbasu i Horgošu, te ne čudi što je i danas visprenog i vedrog duha.

- Da nemam takav duh, verujte,  ne bih ni ove godine dočekala. Duh mi je mnogo zdraviji nego telo – otkriva nam baka Ilona delić tajne svoje dugovečnosti. – Imam i genetike, baka po majci mi je živela do 99 godina, ali mnogo znači kako živite i o čemu mislite. Uvek sam se trudila da vodim uredan život, i sada se tačno zna kada jedem, odmaram ili šetam. Ali trudila sam se i da u sebi ne držim ružne stvari. One samo pojedu čoveka, a ne može ništa da uradi. I kada se desilo nešto ružno ili bilo teških trenutaka, a bilo je svega, to sam se trudila da zaboravim. Zato se sada sećam samo lepih stvari. I trudim se da se što manje sekiram.

"SUNČANA JESEN ŽIVOTA" - Crveni krst Subotica uspešno je realizovao tradicionalnu akcija “Sunčana jesen života”. Na objavljeni konkurs prijavljeni su sugrađani, kako lično, tako i preko unuka, dece i poznanika, i institucija u gradu. Po pristiglim prijavama, najstarija sugrađanka je gospođa Ilona Pivarčik (96), gospodin Božidar Vrbica (100), a bračni par sa najviše godina provedenih zajedno u braku, gospođa i gospodin Sofija i Petar Dimić, sa punih 71 godinu zajedničkog života. Volonteri i zaposleni u CKS su ih na kratko obišli u njihovim domovima, uz njihovu saglasnost, i uz čestitke uručili im skromne poklone poželevši im dobro zdravlje.

Prelepe uspomene je vežu za detinjstvo, roditelje, školovanje u Liceumu, upoznavanje a potom i brak sa Mirkom Pivarčikom, sa kojim je živela više od pola veka. Sa njim ima dvoje dece Mirka i Jelenu, koji su joj podarili troje unučadi i dvoje praunučadi.

- I treće praunuče je na putu. Ja sam jako bogata žena. Svi su jako zlatni. Bez obzira što su sve dečaci jako su pažljivi. Kažu devojčica je uvek tvoja, a dečaci su tu dok se ne ožene, ali kod mene nije tako. Svi me posećuju, kako ko ima vremena – ponosno će baka. – Kada sam proslavljala 90. rođendan, došli su mi đaci iz generacije 1965. godine. To me je jako ganulo. Kao i dolazak ljudi iz Crvenog krsta koji su me nedavno posetili.

Do skoro je Ilona u slobodno vreme dolazila u Gerontološki klub „Centar 2“, gde je učestvovala na brojnim kreativnim radionicama.

- Pravila sam divne ruže od materijala šešire za igle, korpice i tacne od papira, ali zbog bolova u rukama ne mogu. Živim sama i ne dozvoljavam da budem ikome na teretu,  što mogu ja uradim sama, što ne mogu, kažem im i oni to urade. Dolazi mi žena iz otvorene zaštite Gerontološkog centra i ona mi pomogne – dalje će Ilona. – Verujte, nikad nemam vremena, uvek sam nečim zauzeta.  Prijateljice moje generacije nisu više sa nama, ali imam mlađe prijatelje sa kojima sam išla u klub i jako se lepo družile. Od sedam ujutru kada ustanem do popodne kad prošetam i uveče kada legnem, proleti vreme.

Primećuje da današnji mladi žive jako brzo i često ne uživaju u trenucima.

- Nekako kao da nemaju poštovanja ni prema starijima, ni prema svojoj generaciji. Muškoj deci fali služenje vojske, a ženskoj nije dobro puštati da rade sve kako oni žele. Za to su i roditelji krivi – jasna je baka Ilona. – Treba da se međusobno poštujemo, ali i da pazimo šta učimo jedni od drugih. Oko nas je puno i lepih i ružnih stvari i navika, u svakom dobu treba da budemo obazrivi i pazimo.