Banka umesto „Papillon“-a?

Najmanje 15 godina traje već sudski spor između vlasnika poznatog subotičkog secesijskog kafića „Papillon“ i lokalne samouprave. Dragutin Letić je, naime, osamdesetih godina prošlog veka odlučio da svoje penzionerske dane provodi u Subotici kao vlasnik kafića, kojeg je gradio tokom tri godine i čiji svaki detalj u stilu „art nouveau“ predstavlja jedinstveni i savršeni ručni rad. Brojni inostrani stručnjaci i slavni ljudi obreli su se već u kafiću pod nazivom „Papillon“ koji je dočarao atmosferu dvadesetih godina prošlog veka. Otuda je nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika Antun Rudinski enterijer ovog lokala stavio pod zaštitu, taj plan je subotička skupština prihvatila, a predsednik opštine u to vreme Jožef Kasa potpisao. Kafić je zvanično radio do 1996. a njegovog vlasnika od 1999. pokušavaju da isele.

Prema Zakonu o vraćanju imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata verskim zajednicama, naime, Jevrejskoj opštini je vraćena zgrada u ulici Dimitrija Tucovića 11, u kojoj se nalazi i „Papillon“. Zamenik predsednika Jevrejske opštine, advokat Robert Sabadoš kaže da je ta verska zajednica bila vlasnik te zgrade do kraja četrdesetih godina prošlog veka. Između lokalne samouprave i vlasnika kafića postojao je ugovor o zakupu, ali vraćanjem zgrade bivšem vlasniku pravni odnos grada i „Papillon“-a ipak nije prestao, budući da se enterijer kafića nalazi pod zaštitom. U toku je sudski spor, a prema prvostepenoj presudi lokalna samouprava je dužna da isplati određenu sumu. Vlasnik kafića je 2006. godine od grada tražio isplatu sume od oko 1,1 miliona evra, grad je tražio stručno veštačenje, a beogradske arhitekte su enterijer „Papillon“-a procenile na 3,3 miliona evra, dok su saradnici Zavoda za zaštitu spomenika odredili sumu u vrednosti od 206.364 evra.

Sadašnji vlasnik zgrade želeo bi da taj prostor što pre izda u najam. – Budući da predmet spora predstavlja enterijer, zbog toga nas on ne dotiče. Sačekaćemo da grad i sadašnji vlasnik kafića regulišu međusobne probleme, ali ukoliko do toga ne dođe tražićemo da se „Papillon“ iseli iz zgrade i neka se dalje sude – rekao je Robert Sabadoš.

Vlasnik „Papillon“-a, međutim, tvrdi da enterijer ne može da se demontira, a da ne bude oštećen, odnosno da u tom slučaju neće moći da se sastavi na nekom drugom mestu. Izvijena drvena ornamentika na tavanici je toliko profesionalno montirana da se spolja ne vidi nijedan zavrtanj, što znači da bi trebalo da se slomi.

Prostoriju pored kafića trenutno koristi jedna banka, a Jevrejska opština namerava da joj prostor kafića ponudi pod zakup. – Ukoliko ta finansijska institucija prihvati našu ponudu, moći će dalje da se proširi u zgradi, a ukoliko odluči da je naš predlog ne zanima, onda ćemo prostor ponudi trećoj strani koja će da odlući šta će sa prostorijom – rekao je zamenik predsednika Jevrejske opštine.