Banke ubile dušu Korzoa

Umesto starih kafana, bašta i tradicionalnog špalira s jednog na drugi kraj, u dve kolone, danas imamo banke i neatraktivne izloge. Nestali su objekti u kojima su se okupljale generacije Subotičana, a koji su se na Korzou zaljubljivali, družili i doživljavali ga kao kultno mesto. Sa sadržajima kojima dominiraju poslovni objekti, iako je i dalje pešačka zona, Korzo ne može biti privlačan i njegov današnji izgled ugrožava doživljaj Subotice, ali se nadam da je to samo prelazni period - kaže dr Hegediš.

Mr Gordana Prčić Vujnović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da nekada elitna ulica najbolje predstavlja trenutno stanje grada. Zacrtana 1823. godine, formirana je u današnjem obliku krajem 19. veka sa najamnim palatama i gostionama na putu ka železnici kao vezi sa svetom.
- Šetalište pretvoreno u pešačku zonu 1984. godine danas je mrtva ulica. Prazna Robna kuća „Beograd", nezavršen Plato dr Zorana Đinđića kojim je narušen postojeći humani rado posećivan prostor grada sa manjom česmom, napušten Dom JNA i pozorište koje gabaritom prevazilazi razmere okruženja i povrh svega funkcionalno siromaštvo, Korzo čini ulicom bez sadržaja. Ulica je nekada vrvela od kafića i šetača, a sada je prazna sa nekoliko banaka i prodavnica koje ne mogu uneti život i živost u ulicu gradskog pesimizma - kaže mr Gordana Prčić-Vujnović i dodaje da bi nekoliko lepih primera restauracije fasada trebalo da budu putokaz daljim intervencijama.

Subotičanin Dejan Malagurski, koji Suboticu dobro poznaje kroz objektiv fotoaparata, misli da je Korzo pretvoren u mračan i sablasan deo grada od kada je počelo rušenje Narodnog pozorišta.
- Kada budu sagrađene zidine teatra, Korzo će postati još tužnija ulica. Sa osam banaka na razdaljini od svega nekoliko desetina metara dobili smo stajalište pred bankomatima i ružnu sliku centra na koji smo bili ponosni. Korzo je bio moja inspiracija i mesto na kome sam mogao da sretnem drage ljude, sednem u lokale s dušom, i što mi je bilo najvažnije fotografišem sugrađane. Nažalost, takvog ćemo ga pamtiti samo po fotografijama, jer je postao ulica za nekoliko praznih sablasnih objekata i preskupih butika u koje retko ko zalazi - kaže Malagurski.

Novinar u penziji i bivši sportista Miloš Ignjatović seća se posleratnog Korzoa gde je „kao klinac šetao i šacovao druge, jer je ceo subotički društveni život počinjao tamo".
- Sa periferije grada su na Korzo dolazili da prošetaju u nošnjama, ali i moderno obučeni su se šepurili s jednog kraja na drugi. Svi koji smo se bavili gimnastikom bili smo prepoznatljivi po belim „borovo" patikama i ako bi nam neko stao na njih, odmah bi se sklanjali u stranu i mazali ih kredom. Korzo je imao dušu dok su postojale kafane „Zagreb", „Beograd", poslastičarnica „Dubravka", dva bioskopa i šarmantne trgovačke radnje čije su mesto danas zauzele banke - kaže Ignjatović.

Subotičani više ne šetaju
Krajem 20. veka Korzo je bio privlačan i zbog kafea „Spin" koji je otvorio poznati stonoteniser Zoran Kalinić.
- Ako nisi otišao u „Spin", kao da nigde nisi ni bio, a bilo je milina sesti u i „Antikvarijum" i posmatrati šetače kroz veliki izlog. Ne znam gde danas šetaju Subotičani. Valjda i ne šetaju, već sede za kompjuterima otuđeni jedni od drugih - kaže Miloš Ignjatović.