Bela pena i zeleni sloj algi na Palićkom jezeru "normalni" za ovo doba godine

Na izlivu iz Krvavog jezera u kanal Palić – Ludaš  velika količina bele pene. Nije reč o deterdžentu, iako na prvi pogled tako izgleda. U pitanju su modro – zelene alge, tačnije  belančevine iz algi koje se usled turbulencija pri padu vode iz Krvavog jezera u kanal pretvaraju u ovu penu, objašnjavaju stručnjaci. Pre nekoliko godina pena je dostizala visinu i od 1,5 metar, dok je ove godine ima znatno manje, kako se i koncentracija algi smanjuje.

„Alge sada polako odumiru, a svaka ćelija alge sadrži i belančevine. Turbulencije istuku te belančevine iz ćelija alge i to je bukvalno isto tako kako vi u svojoj kuhinji kada pravite kolač – tučete belance iz kokošijeg jaja. Isti proces se ovde dešava. To se u jesenjem periodu dešava svake godine, javi se i u IV sektoru, kada su jači vetrovi i talasi“ kaže Mišel Roman, savetnik za sanaciju jezera Palić i Ludaš.

Kada je vetrovito, pena se stvara i u Palićkom jezeru, a sa prestankom vetra, penu smenjuje zeleni sloj poput spanaća koji pliva po površini vode. Dan je kraći, vreme hladnije i alge se bore za život.   

„Unutar tog sloja veoma često vidimo babuške kako plivaju, pa me ljudi zovu i kažu kako se dešava pomor ribe, i kako se ribe bore za kiseonik. Međutim, situacija sa kiseonikom je nešto složenija. Preko dana, alge vrše fotosintezu, znači one proizvode kiseonik i preko dana uopšte nemamo problema sa kiseonikom. Tokom noći, kada nema svetlosti i alge ne vrše fotosintezu, dešavaju se procesi razgranje koji potroše kiseonik,“ napominje Roman.

Prema rečima Mišela Romana, rizik za pomor ribe sada je veoma mali. On postoji i postojaće, dokle god su eko – sistemi jezera ovako poremećeni. Međutim, babuške, koje su se u jezeru toliko namnožile da su među najodgvornijim za ovakvo stanje vode, izuzetno su otporne grabljivice, koje mogu da prežive i sa vrlo malo kiseonika.