Bioskopska dvorana u „Abaziji“ ponela ime Mire Banjac

Iako se još uvek uređuje, mala sala palićkog bioskopa danas je ugostila umetnicu, inače počasnu predsednicu Saveta Festivala evropskog filma Palić, čije ime je zlatnim slovima upisano u istoriju srpske kinematografije.

- Ovo je jedan trenutak u mom životu koji je napravio veliku tačku. Šta ja posle ovoga mogu da tražim? Dobiti bioskop, dogurati do bioskopske sale nije lako nositi. Srećna sam što se ova prostorija napunila jednim entuzijazmom, radošću. Shvatila sam kako su naši glumci sjajni, postali su na evropskom nivou, odnose nagrade u Evropi i Americi, kritike su dobre i negde je zabeleženo da Srbija ima velike glumce – rekla je Mira Banjac. - Volela bih da u ovoj maloj sali, kao što sam ja mala žena, uglavnom budu mladi. Da mladi nešto odnesu a to je jedino što vredi. Kad umrem neće ostati ništa sem onoga što će oni poneti iz jednog lepog, velikog i značajnog doprinosa koji sam ja na neki način zaslužila. Volela bih da sala bude puna mladih reditelja, glumaca, produkcije, to bi mi puno značilo. Ruža Sokić kad je umirala govorila je „samo da me ne zaborave“, glumcu je to jako bitno. U Zagrebu kad sam snimala srela sam mladiće od 18 godina i jedan od njih je rekao „Danice jel znaš gde je Vinča“, toliko sam se tome obradovala. To je ono što je važno, da se pamti. Volela bih da mladi kažu da su dobili neku nagradu na festivalu u Sali Mira Banjac.

Bioskop „Abazija“ je  pre nekoliko godina preuzela producentska kuća Miroslava Mogorovića i od tada se kontinuirano radi na obnovi objekta u samom srcu Palića.

- Ceo ovaj objekat je bio devastiran i napušten, spreman za prirodno urušavanje. Kada sam počeo da ga renoviram imao sam ideju da on bude mesto okupljanja tokom Palićkog festivala, ali i mesto koje funkcioniše tokom cele godine. Sa ponosom kažem da velika sala bioskopa postala dom svih koji vole film iz celog okruga – podseća Mogorović. - Ovaj prostor je bio još devastiraniji, želeli smo da bude nešto kao buduća kinoteka Vojvodine, ali ne samo kao arhiva, već ovde radimo i cikluse vojvođanske kinematografije. Ova sala je tako mala i slatka a jedina osoba koja je u našim srcima mala i slatka je naša Mira Banjac i hvala joj što je prihvatila da salu nazovemo po njoj. Prostor još uvek nije gotov, ne obnavlja se navalentno, već korak po korak u zavisnosti od sredstava koje dobijamo i upotrebljavamo.