Bogdan Diklić dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“

Njemu je priznanje uručio akademik Duško Kovačević sinoć na svečanom otvaranju jubilarnog, 30. izdanja jedne od najprestižnijih smotri evropskog filma.

- Lagao bih kad bih rekao da se nisam obradovao, naročito kada vidimo ko je sve pre mene dobio ovo značajno priznanje. Možda bi mi bilo malo i neprijatno. Veliko je to društvo, veliki su to ljudi i umetnici a neprijatno u smislu da im ne zasmetam. Ovo je bila lažna skromnost – u svom stilu će Diklić. - Palićki filmski festival je veliki i značajan festival, pitam se nekad i da li sam ga dostojan uopšte. Zna se za njega i velika mi je čast što sam ovde. Dobio sam topao apaluz i čovek se u tom trenutku jako lepo oseća i nekako prostruji i iz podsvesti dođe da možda ipak vredi. Na otvaranju sam se zahvalio svima koji su brodili sa mnom ovih 48 godina ali se nisam zahvalio glumcima, dragim kolegama, valjda što se podrazumeva.

Za skoro pola veka iza Diklića je više od 150 uloga na filmu i u pozorištu, a o svom radu vrlo retko govori i kako kaže, nema uloge koju i dalje priželjkuje.

- Ne postoji nešto što sam u početku hteo ili želeo. Dođe to samo. Nešto što traži drugačiji pristup i nešto što otkriva. Želeo bih da radim dobar scenario, koji mora da bude dobar i od njega sve počinje. Ako je on dobro napisan, onda su i partitature dobre. Eventualno, voleo bih da igram nekog vitkog čoveka jer je to jedini način da skinem ovaj suficit sa sebe – dalje će čuveni glumac. – Radim dosta i često kažem kolegama, lako je vama talentovanima, mi netalentovani moramo da radimo. Princip kojim radim nisam menjao od 1975. Sve moje uloge su domaća radinost. Sve nastaju kod kuće u komunikaciji sa rediteljem i scenaristom. Na probe idem samo da proverim koliko ima smisla to što sam pripremio i čime sam hteo da prevladam neki problem.

Još kada je upisao studije glume, priznaje umetnik, znao je kakav ga život očekuje.

- Bio sam jako mlad, ali sam znao kakva je to profesija i u šta se upuštam. Položaj glumaca nikada nije bio onakav kakav bi trebalo da bude. Voleo bih da se to promeni, da bude dostojanstveniji, bolji, da budemo potrebniji nego što. Možemo da budemo još korisniji. Ali da budemo optimisti, biće bolje  - poručuje ovogodišnji „Lifka“.

Prepuna Letnja pozornica na samom otvaranju FEF sinoć je bila dokaz koliko subotička publika voli i uživa u sedmoj umetnosti.

- Zaista smo zadovoljni kako je festival otvoren, što smo se ponovo okupili na Paliću da proslavimo ovaj naš značajni jubilej. Osim takmičarskih programa, ima zaista dobrih sadržaja. Danas imamo u fokusu otvaranja izložbi u Otvorenom univerzitetu, a kreće i radionica studentskih filmova, koja je na neki način pilot projekat kojim se fokusiramo na filmove mladih autora. Dakle, one koje ćemo na Paliću, nadam se, viđati u takmičarskom programu u narednim godinama i decenijama – istakao je Ilija Tatić, direktor Otvorenog univerziteta, producenta fesivala.

Za Radoslava Zelenovića, direktora festivala, posebno emotivan je bio trenutak bio kada su na platnu počeli da se pojavljuju dosadašnji dobitnici nagrade Aleksandar Lifka.

- Od njih 48 ili 49, samo troje nije došlo na Palić da primi nagradu. Ti ljudi su temelj evropske i naše kinematografije. Ta činjenica da je jedan relativno mali festival, uspeo da dovede takve ljude je najbolja i najupečatljivija lična karta našeg festival – rekao je Zelenović.

Miroslav Mogorović, programski direktor i selektor FEF Palić, najavio je početak drugog takmičarskog programa “Paralele i sudari”.

- Kvalitet filmova u ovom programu je na nivou našeg Glavnog takmičarskog programa, tako da ga ne treba propustiti. Fokus programi posvećeni kinematografiji Mađarske i Severne Makedonije su takođe odlično mesto za gledanje nekih naslova koji se drugačije ne mogu videti ovde. Večeras se otvara i program Mladi duh Evrope sa izuzetnim ostvarenjima kratkometražnog filma – najavio je Mogorović.