Božićni dani prepuni radosti i običaja

Pravoslavni vernici 7. januara proslavljaju jedan od najradosnih hrišćanskih praznika, Božić. Božić je vreme praštanja, ljubavi i рогоdične podrške, kada se čitava porodica okuplja za svečanom trpezom punom raznih đakonija i jela, posle Badnjeg dana, kada se u kući služe posna jela, a članovi porodice koji su poštovali post, odlaze u Hram da se pričeste pre Božića.

Tradicionalni običaji su u mnogome i promenjeni, ali tamo gde se u porodici sa kolena na koleno prenosila tradicija, sačuvani su izvorni, jednostavni načini proslavljanja ovog velikog praznika, koje slave svi hrišćani i vernici pravoslavne vere.

Isidora Stambolić voli Božić da proslavlja u krugu porodice.Kaže da je odrasla u mnogočlanoj porodici, da je Badnji dan i za nju velika priprema za veliki hrišćanski praznik - Božić.

- Badnji dan je i poslednji dan božićnog posta, pa ne bi trebalo zaboraviti da hrana koja se konzumira na taj dan bi trebalo da bude posna. U našem narodu je običaj da se ranim jutrom odlazi na seču Badnjaka izvan Grada, i da se donese u kuću grančica. Ovaj običaj ima korene u starojslovenskoj veri, ali je asimilovan u hrišćanstvo, gde je dobio potpuno novo značenje. Naime, badnje drvo simboliše Hrista, a svetlost pri njegovom spaljivanju je svetlost spasenja koju je Hristos doneo ljudima. Na Badnji dan se peče česnica, u koju se stavljaju novčići. Član porodice koji nađe novčić, u svom parčetu česnice, po predanju, te godine će biti dobre sreće. Naravno, ovaj običaj je drugačiji od mesta do mesta, te u skladu sa zanimanjem određene regije, u česnicu su se stavljale različite stvari koje bi simbolizovale blagostanje, materijalni i duhovni napredak. U mojoj porodici se u toku Badnjeg dana, uz česnicu, jedu suve šljive, orasi, pomorandže i smokve. Uveče obično palimo Badnjak i pevamo božićne pesme. Mama tada napravi kuvano vino, koje nas greje oko vatre. Ponekad se desi da nam neko zazvoni na vrata, sa željom da korinđa. Korinđanje je običaj koji vodi poreklo od koledarskih povorki, koje su nekada bile česte u selima i ono podrazumeva pevanje i recitovanje neke šaljive, vesele pesmice koja najčešće porodici želi sreću i zdravlje, a za uzvrat porodica ima obavezu da malog korinđaša časti slatkišima i voćem. Danas, na žalost taj običaj izumire, te nas uvek obraduje zalutali korinđaš. U ponoć odlazimo na jutrenje i liturgiju,gde radosno sačekujemo dan rođenja Hristovog. Tada sa svojim mužem, porodicom i prijateljima svizdušno učestvujemo u služenju, jer su svi raspoloženi za pevanje u pevnici, ili neki drugi vid prisluživanja. Na kraju liturgije se tri puta odgovara veselim pozdravom na sveštenikovo Hristos se rodi - Vaistinu se rodi, kazuje nam Isidora Stambolić, koja je iz svešteničke porodice, kćerka starešine subotičkog Pravoslavnog hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, a rasla je u mnogočlanoj porodici u kojoj ima devetoro braće i sestara.

U Subotici, poslednjih dvadesetak godina je običaj da se organizovano ide na seču Badnjaka u šumu. Način slavljena Božića i sami običaji se prilagođavaju životu u gradu.

- Smatram da je ta razlika svakako prisutna, zbog različitih uslova koje nam pružaju selo i grad, iako to više nije tako izraženo kaonekad. Na selu su bile od izuzetnevažnosti želje koje su izražavale blagosiljanje imanja i svega na njemu,jer je to značilo da će sledeća godina biti dobra. Nemojmo zaboraviti da u ranijoj tradicionalnoj zajednici Nova godina i njena proslava nije bila ni od kakve važnosti. Sve je bilo vezano za Božić i često se za rađanje Boga vezivalo i rađanje Nove godine, početak novog solarnog ciklusa. Koledarske povorke, koje sam pomenula, unošenje slame u kuće, bacanje pšenice po kući na Badnje veče, sve su to običaji koji su bili vezani za ratarski način života. Oni izražavaju ljudsko polaganje nade u Boga, da će nadolazeći period biti pogodan za celu zajednicu. Grad i urban način života je sve to umnogome promenio i komercijalizovao. Pažnju božićnim praznicima danas često poklanjaju i marketinške kuće, gde se na kraju sve svodi na prodaju i kupovinu”, priča naša sagovornica Isidora, dodajući da se iz detinstva najviše seća korinđanja u kome je i sama učestvovala sa sestrom i drugarima.

Isidora podseća i na unošenja slame u kuću za Božić, a nezaboravan je miris borovih iglica kada se pre Božića u kuću unosi božićno, novogodišnje drvo.

- Volela sam taj običaj. Uz sve to, kićenje jelke pre Božića, uvek je bio poseban događaj. Tada nisu bile tako česte veštačke jelke, pa nam je tata donosio jelke sa busenom. Tada bi mirisala cela kuća! Kitili smo jelku sa staklenim ukrasima i salonka bombonama. Često nisam mogla da zaspim od uzbuđenja i iščekivanja poklona koje ću ujutru pronaći ispod jelke. Božić bata me nikada nije izneverio! Uz ta sećanja ne mogu da ne dodam, da smo mi kao porodica često učestvovali u javnim obeležavanjima Badnje večeri i Božića, te ću uvek pamtiti i nekoliko nezaboravnih nastupa sa sestrom Krstinjom na trgu Subotice za Badnje veče. Slaviti Božić u velikoj porodici je za mene najveći dar. Tada se svi okupljamo i sve radimo zajedno. Često je vrlo bučno tih dana, ali tada smo stvorili neke od najlepših uspomena. Sada je i moj suprug u tom našem porodičnom krugu, a volimo da provodimo vreme sa mojim sestrama i braćom, jer to i jeste suština praznika. Volim osećaj da za praznik nisam sama i da je oko mene mnogo ljudi koji me vole i koje ja volim, prenosi nam svoje Božićne emocije Isidora Stambolić.