Bračni par Radulović predvodi „Šetnju zdravlja“
Vitalni i puni duha, Đorđe na čelu, a Olga na začelju kolone šetača svih generacija, već šest godina vode jednu od najposećenijih tura Planinarskog sportskog kluba „Spartak“. U šetnji dugoj oko deset kilometara Subotičkom peščarom prošle subote pridružilo im se čak 83 Subotičana. Prateći Đorđev siguran korak i pod Olginim budnim okom napravili su kružnu turu od čarde „Antuš“ na Velikom Radanovcu do Tresetišta i nazad.
- Ceo život smo se bavili sportom i kada više nismo mogli da se bavimo aktivno, a nedostajala nam je fizička aktivnost, učlanili smo se u PSK „Spartak“ i počeli smo da pešačimo. Najpre smo u šetnju šumom krenuli supruga i ja, a kada su u klubu čuli za to, spontano su počeli da nam se pridružuju i drugi članovi – priča nam Đorđe dok predvodi šetnju prelepom borovom šumom Subotičke peščare. – Tako su nastale rekreativne „Šetnje zdravlja“ koje vodimo već šest godina. Ove godine nijedne subote nije bilo manje od 50 ljudi. Vreme nam je išlo na ruku, a i ljudima je već dosta boravka u zatvorenom, željni su vazduha.
Olga i Đorđe
U šetnjama šumom Đorđu i Olgi društvo često prave troje dece i sedmoro unučadi.
- Mi smo sportska porodica i deca nas podržavaju. Prvi put smo otišli u Grčku sa planinarima na Olimp i tako smo počeli. Međutim, dok smo bili mlađi i deca bila mala nije bilo toliko vremena za planinarenje. Sve dok nismo otišli u penziju – priča nam Olga, koja je „čistač“ na kraju kolone i pazi da se neko ne izgubi. – Dugačke ture za nas su vremenom postale preteške i počeli smo sami da šetamo šumom. Ovu kilometražu svako može da pređe i svima prija. Vremenom su nam se i deca i unuci pridružili u šetnjama.
Da bi šetali šumom na samoj međi Srbije i Mađarske potrebna je samo volja i udobna obuća, a po potrebi i kišna kabanica.
- Nema lošeg vremena, samo neadekvatne odeće i obuće i zato šetamo bez problema i po kiši i hladnoći. Subota prepodne je rezervisana za šetnju, koja se završi do podne i posle imamo ceo dan da budemo sa porodicom i prijateljima – dodaje Đorđe, koji je nekada bio reprezentativac Jugoslavije u odbojci. – Žao mi je što mladi nemaju baš taj duh boravka u prirodi, ali to je zaista blagodetno. Japanci čak imaju i terapiju boravka u šumi, jer je to što udišemo šetajući zaista lekovito.
U to smo se vrlo brzo i sami uverili. Uz to, gotovo celom dužinom staze nisu prestajale šale i veseo žamor šetača.
- Svaka završena šetnja sa sobom nosi veliki oseća zadovoljstva jer je to pobeda nad sopstvenom inercijom. I sama šetam uz pomoć štapova, jer mi je dijagnostifikovana srednja arttroza kolena i ne odustajem! Osećam sve blagodeti šetnje u prirodi. To je postala naša potreba i način života. Najbolje je šetati svojim tempom, ali po šumi idemo u grupi. Imali smo situaciju da nam se jedna ženica izgubila, nije mi se javila kada je skrenula sa staze da je sačekam. Ovde se inače ne može izgubiti, bitno je samo da ne se ne krene ka Mađarskoj, a svi putevi vode u grad – dalje će Olga. – Šuma ima tri stepena zaštite i strogo pazimo da se ne pređe tamo gde ima puno zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.
Markirane staze u subotičkoj šumi su dugačke 34 kilometra od Majkinog salaša na Paliću do državne granice sa Kelebijom. Sve su spojene sa autobuskim linijama. Tako da nema izgovora da ne obujemo patike i ne krenemo u „Šetnju zdravlja“
Kada ima nova organizovana šetanja možete da pratite na sajtu Planinarskog kluba "Spartak".
