Brinu o teško obolelim mališanima

Mirjana Čabrić, direktorica „Kolevke", kaže da pamti vremena kada su imali i 50 zdravih mališana, dok sada isključivo brinu o teško obolelim, kojima je neophodan visok stepen medicinske zaštite i nege.

Podatak da zdrave dece bez roditeljskog staranja nema ohrabruje samo pod uslovom da u mališani vraćeni kući ili da su usvojeni.

- Kapacitet doma za hendikepiranu decu je 160, ali ih mi trenutno imamo 180 iz 68 opština. Osnovni razlog njihovog smeštaja u našu ustanovu je nemogućnost roditelja da im pruže adekvatnu negu i medicinski nadzor. Čak 74 dece ima Daunov sindrom najčešće sa kombinovanim smetnjama, 25 hidrocefaliju, 35 epilepsiju i druge teške oblike oštećenja - kaže Mirjana Čabrić.
Samo 29 mališana do 10 godina smeštenih u „Kolevku" može samostalno da jede, 32 da hoda, dok su ostali zbog starosne dobi i prvenstveno teškog zdravstvenog stanja potpuno zavisni od 70 medicinskih sestara.

- Nikada od kada postoji „Kolevka" u njoj nije bilo toliko dece sa ovako teškim zdravstvenim stanjem. Prošle godine smo, od ukupno 320.000 obroka, pripremili 170.000 specifičnih prema zahtevima oboljenja. Dok je na namirnice potrošeno 5,5 miliona dinara, za lekove i sanitetski materijal smo izdvojili čak 5,9 miliona dinara. Evropski standardi predviđaju petoro dece na jednog zaposlenog, a mi smo prinuđeni da radimo sa 10 do 12 mališana na jednog medicinskog radnika - kaže Mirjana Čabrić.
Ona ističe da im je pomoć sugrađana sve neophodnija, jer je decu smeštenu u domu potrebno prošetati na svežem vazduhu, u čemu su im i do sada pomagali stariji subotički srednjoškolci. Preko 70 odsto bioloških porodica aktivno sarađuje i posećuje bolesne mališane. U skladu sa merama socijalne zaštite mnogi od njih su više puta prozivani da sami brinu o deci ili će im ona biti oduzeta - kaže Čabrićeva.

Optužili i nestali

Zaposlene u subotičkoj „Kolevci" najviše boli što ih ni skoro dve godine nakon javnih optužbi Erika Rozentala, direktora „Mental Disability Rights Internationala", više niko nije kontaktirao sa njima iz te organizacije, koja ima sedište i u Beogradu.

- Tražili smo da nas neko poseti da bismo otvoreno razgovarali o konstatacijama Erika Rozentala da se prema deci ophodimo nehumano, međutim, do danas sa nama niko nije kontaktirao. Zaposleni bi želeli da to ipak učine, jer tvrdim da „Kolevka" svakom detetu koje nam je povereno pruža više ljubavi, nege i pažnje nego što to mogu pojedini roditelji - kaže Mirjana Čabrić.

Otkazan humanitarni bal

Mirjana Čabrić kaže da je veselje najbolje odložiti za neka bolja vremena jer je mnogima, i pored želje da to učine, teško da izdvoje novac za humanitarni bal za „Kolevku".
- Znamo da su naši sugrađani uz nas i prošle godine nismo tražili pomoć, ali nam je ipak stiglo 700.000 dinara donacije i robe u vrednosti od 2,5 miliona dinara.