"Brt znš da je danas Dan maternjeg jezika¿"
Primetno je kvarenje jezika kod mladih usled korišćenja društvenih mreža. U virtuelnom prostoru sve više prepiski zasnovano je na nepisanoj komunikaciji.
- Mladi sve češće koriste "smajlije", odnosno različite oblike iskazivanja emocija kroz sliku. Primetno je da sve ređe i govore i pišu - objašnjava Sanja Bajić, profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji "Svetozar Marković".
Kada se odluče da nešto napišu, to se uglavnom svodi na nekoliko slova. Reči se skraćuju, a ponekad i cele rečenice. Pretežno se koriste skraćenice koje ne postoje u standardnom jeziku. Pa tako mladi ne mogu da razluče šta može, a šta ne može da bude skraćenica.
- Prilikom dopisivanja na društvenim mrežama za mnogo reči mladi koriste brojne nezvanične skraćenice poput nznm, nmg i slično. Negacije se u tim skraćenim oblicima pišu nepravilno i naravno da će onda i kada pišu u potpunom obliku pisati nepravilno, odnosno spojeno. To su navike koje se teško ispravljaju.
Skraćenice se sve češće koriste i u đačkim literarnim tekstovima, pa profesori upozoravaju da im, čak i kada su zvanične i ispravno napisane, u sastavima nije mesto.
- U sastavima učenici sve češće koriste skraćenice poput tzv. i itd. To jesu zvanične skraćenice koje se koriste, ali im u sastavima nije mesto. To neprestano napominjem učenicima. Ružno je videti u nekom lepom pismenom zadatku, gde dete opisuje utiske sa zimovanja skraćenicu koja kvari utisak o radu. Kada to podvučemo, zaokružimo ili napomenemo deci uglavnom ne bude jasno u čemu je problem.
Na kvarenje jezika, pored upotrebe "smajlija" i nestandardizovanih skraćenica utiče i upotreba internacionalizama koji se, opet, skraćuju, pa tako u virtuelnom svetu često čitamo da su dve dame bff (best friends forever).
