Bunjevačka jela okupila posetioce svih generacija

Primamljivi mirisi koji su se širili sa štandova, navodili su posetioce da strpljivo čekaju u redovima ne bi li degustirali neki od pažljivo pripremanih slanih ili slatkih zalogaja kojima niko nije mogao da odoli, a najveća gužva bila je na štandu za taranu, izvorno bunjevačko jelo, koje su vredne domaćice pripremale u višelitarskim šerpama.

- Tarana se pravi od brašna, jaja i malo vode. To se dobro i tvrdo zakuva, a kada se koliko-toliko sjedini, onda se rukom trlja na rešeto i ono propada kroz rupice, koje mogu biti sitnije ili krupnije. Potom se tarana ostavi da se suši dve nedelje i onda je spremna za kuvanje - objašnjava Marija Kolar, dok se posetioci raspituju da li mogu da donesu svoju šerpu i umesto jedne porcije, kupe dovoljno tarane za sve ukućane. - Kuvanje je jednostavno. Stavi se mast i sitno iseckan luk, a kada se dobro izdinsta, ubaci se krompir isečen na kocke, stavi paprike i dovoljno vode. Onda se ubaci tarana, soli po ukusu i sve se zajedno kuva. Može da se stavi i kobasica, a može da bude i prazna.

Od peći u kojoj je ispečena prva krompirača, do festivala na kojem učestvuje više od 30 izlagača pripremajući preko 50 izvornih bunjevačkih, kao i srpskih, mađarskih, rusinskih, nemačkih i čeških jela, prošlo je 14 godina, ali se ambicije organizatora još uvek nisu ugasile.

- Naša želja je da u narednim godinama festival dopunimo sa starim zanatima koji su vezani za domaćinstvo, dakle sve ono što su zanatlije nekada radile u jednoj kući ili na salašu, da prikažemo kako te zanatlije i danas postoje i da mogu to da naprave - rekao je Branko Pokornić, predsednik Organizacionog odbora Bunjevačkog kulturnog centra, dodajući da ga posebno raduje što se svake godine povećava broj dece koja učestvuju u pripremi hrane. - Imamo preko 50 mališana koji učestvuju na ovoj manifestaciji, a koji su zajedno sa roditeljima pripremali bakine kolače, sitne kolače, pekli palačinke i nama je jednako važno da tu decu okupimo i da radimo sa njima, jer je to jedina šansa da oni nastave ono što smo mi započeli.

Važnost održavanja ovog festivala, za predsednicu Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Suzanu Kujundžić Ostojić, ogleda se u tome što se identitet jedne zajednice može čuvati i kroz hranu.

- Etnolozi kažu da se na taj način čuva najduže, te da se uticaj u jednoj porodici jako dugo oseti kroz pripremu hrane. Tako je ovaj festival konglomerat čuvanja uticaja i tradicije s jedne strane, dok su se s druge strane određene stvari promenile, dobilo se na kvalitetu pripreme hrane i uzgoja biljaka, stoga je ovo način da ostanemo na tragu tradicije, ali i da budemo moderni - poručila je Kujundžić Ostojić.