Bunjevci obeleželi Dan Velike narodne skupštine

Jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevcima je čestitao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, nazvavši ih „četom malom ali odabranom“, jer su kroz teške trenutke naše istorije uspeli da sačuvaju ono što je najvrednije – dostojanstvo, čast, kulturu i zajedništvo sa Srbijom.

- Upravo zbog tog zajedništva će naš srpski narod uvek sa nedovoljno reči iskazivati svoju zahvalnost, ali uvek sa ponosom što smo kroz teške trenutke istorije uvek bili zajedno. Tako je bilo i pre 105 godina kada je u Novom Sadu održana Velika narodna skupština – poručio je Mirović, podsetivši da su Subotica i Novi Sad bili ključni gradovi za ono što  se desilo 1918.  - Od posebnog je značaja bilo formiranje Bunjevačko-srpskog narodnog odbora, u koji su, početkom novembra 1918, ušli uglednici poput Blaška Rajića, Albe Malagurskog, Stipana Matijevića, Šime Milodanovića i Jovana i Vladislava Manojlovića. Tada su, u koordinaciji sa Srpskim narodnim odborom u Novom Sadu, na čijem je čelu bio Jaša Tomić, odmah počele pripreme za Veliku narodnu skupštinu i za istorijski rasplet koji se na njoj dogodio. Od ukupno 757 poslanika te skupštine koji su odlučili našu sudbinu, 84 su bili Bunjevci, a među njenih osam predsednika bio je i Babijan Malagurski. Od sedam žena koje su tada, prvi put na ovim prostorima, imale pravo glasa, njih četiri – Mara Malagurski, Katica Rajčić, Olga Stanković i Manda Sudarević – bile su Bunjevke.

Sve to jasno potvrđuje koliko su Bunjevci uticali na donošenje odluka koje su preusmerile tok istorije.

- To je istovremeno, bio i jedan od uzvišenih primera zrelosti, odgovornosti i državotvornosti samosvesnog naroda u velikom istorijskom trenutku i prelomnom vremenu. Zato tu ulogu niko i nikada neće moći ni da izbriše ni da zaboravi – naglasio je Mirović. – Bunjevci su među onima koji Vojvodinu čine skladnom u njenim različitostima, i narod koji čuva i poštuje sebe i uvažava sve druge sa kojima ovde živi vekovima. Zato će uvek imati našu maksimalnu podršku jer bez vas nacionalni, konfesionalni, kulturološki i svaki drugi sklad, koji u Vojvodini nije politička proklamacija, već način života, ne bi bio kompletan.

Srđan Samardžić, član Gradskog veća za privredu, podsetio je da je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena donela odluku o prisajedinjenju Bačke, Baranje i Srema matici Kraljevini Srbiji a da je na tu odluku najviše uticao Jaša Tomić.

- Veliki govoro tada održao je sveštenik Blaško Rajić koji je podržao ideju Jaše Tomića da se Bačka, Baranja i Srem direktno ujedine sa Kraljevinom Srbijom. Bunjevci na ovim prostorima žive četiri veka, a prolazeći kroz teška iskušenja, suočavajući se sa brojnim problemima uspeli su da svoj nacionalni identitet sačuvaju u ne baš jednostanim društvenim okolnostima – naglasio je Samardžić, podsetivši da je pre dve godine bunjevački jezik postao ravnopravan sa ostalim jezicma u našem gradu. – Tim demokratski iskorakom o slobodi govora i izjašnjavanja stavili smo pečat na blistavost i specifičnost naše multietničke Subotice. Danas živimo u vremenu kada naše društvo odlikuje zajedništvo i međusobno razumevanje većinskog srpskog naroda sa svim nacionalnim manjinama. Lokalna samouprava će i ubuduće pružati podršku Bunjevcima u očuvanju svog nacionalnog identiteta, kao i svim drugim manjinskim zajednicama.

Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine Suzana Kujundžić Ostojić izjavila je da je 25. novembar toliko značajan za Bunjevce da su ga proglasili svojim praznikom. Ona je izrazila zahvalnost Pokrajinskoj vladi na podršci prilikom realizacije programa i projekata.

- Danas slavimo i živimo san naših predaka, da živimo slobodno i u miru. Oni su svoje snove uobličili na Velikoj narodnoj skupštini. U vreme kada smo mi ovaj datum proglasili nacionalnim praznikom, o ovom događaju malo ko je znao, prekrila ga je prašina zaborava. Mi smo ga obeležavali sami, kao najsvetliji dan naše istorije, kada smo bili konstitutivni narod, kada smo dali doprinos stvaranju jedne nove države i poretka u čijem nastavku i danas živimo – smatra Kujundžić Ostojić.