Bunjevci obeležili "Dan Dužijance"

„Dan Dužijance“ je jedan od četiri nacionalna praznika bunjevačke nacionalne manjine, koji se proslavlja na Veliku Gospojinu po Gregorijanskom kalendaru.

Obeležavanje praznika posvećenog završetku žetve ove godine po prvi put počelo je svečanom misom u Franjevačkoj crkvi. U popodnevnim časovima povorka mladića i devojaka u svečanim bunjevačkim nošnjama prošla je od “Bunjevačke matice” do centralnog trga gde je odigrano „Veliko bunjevačko kolo”.

Posle polaganja venaca na spomenik Blašku Rajiću, svešteniku koji je 1911. godine „Dužijancu“ uveo u red crkvenih obreda, a nekoliko godina kasnije, 1918. godine, bio jedan od najznačajnijih aktera Velike narodne skupštine, održana je svečana akademija u Velikoj većnici Gradske kuće.

Ovogodišnji bandaš Damir Sadojević i bandašica Ivana Brančić predali su venac od žita i hleb od novog brašna Suzani Kujundžić Ostojić, predsednici BNS.

- Hleb od novog žita po prvi put osvećen je na misi u Franjevačkoj crkvi i tim povodom zahvaljujem se gvardijanu Zdenku Gruberu što nas je primio u Božji dom i verujem da će to postati tradicija, jer su nas franjevci u seobama i vodili – naglasila je Suzana Kujundžić Ostojić. - „Dužijanca“ je običaj koji nas prati od postanka, seoba i naših života u Panonskoj ravnici. U njemu je satkana sva naša strepnja za svaku godinu, za svaku vlat žita i zrna pšenice, sve sreće i nevolje, ratovi i primirja, koji su nas vekovima lomili, ali nisu slomili.

U ime lokalne samouprave goste je pozdravio Tivadar Bunford, predsednik Skupštine grada, koji je podsetio na značaj ove manifestacije za celu zajednicu.

- „Dužijanca“, velika svetkovina na kraju žetve, jedan je od najstarijih običaja, ima dug put razvoja, a u nacionalno biće Bunjevaca ušla je tako duboko da ima i crkveno, odnosno liturgijsko obeležje. Taj običaj proslave hleba od novog žita i prinošenja darova Bogu, koji su Bunjevci brižljivo čuvali otkad su tu na prostoru Bajskog trougla, slavi se na najboljem mestu – na ovoj našoj blagorodnoj ravnici gde vekovima živimo zajedno i zajednički stvaramo budućnost – istakao je Bunford i podsetio na značajne datume u bogatoj prošlosti „Dužijance“. - Koliko je „Dužijanca“ značajna za bunjevačku zajednicu govori i to da je BNS ovaj običaj proglasio za svoj nacionalni praznik, slaveći tako u jednom danu – plodnost žitnih polja, novu rodnu godinu i starinski običaj koji ih okuplja i veseli. Ona danas simbolizuje upravo ono što Suboticu čini onakvom kakva jeste, a to su njeni pošteni, marljivi, zahvalni, tradiciji posvećeni i svom pesku i njivama odani ljudi. Subotica je sredina u kojoj ljudi oduvek žive u miru, međusobno se uvažavaju i jako dobro razumeju, iako govore različitim jezicima. Subotica ceni i vrednuje različitost kao prednost, a ne kao nešto što nas razdvaja. I zato će i ubuduće podržavati očuvanje i razvoj identiteta bunjevačke nacionalne manjine, kao i svih drugih nacionalnih zajednica koje žive u našem gradu.

Po rečima potpredsednika Pokrajinske vlade Đorđa Milićevića, proslavljanjem „Dužijance“ slave se najuzvišenije ljudske vrednosti - marljivost, istrajnost i pošten rad.

- Slaveći „Dan Dužijance“ Bunjevci pokazuju i kako se čuva sopstvena tradicija, koja širokom spektru vojvođanske raznolikosti daje posebnu, izuzetno raskošnu nijansu. A, očuvanje i razvoj i te raznolikosti kao celine, ali i svakog njenog segmenta, uključujući i bunjevački, jedan od trajnih prioriteta Pokrajinske vlade – poručio je Milićević iskazujući poštovanje prema narodu koji je kroz istoriju itekako propatio, ali uspeo da se odupre najbrutalnijim pokušajima zatiranja . - Osećam potrebu da malom - velikom narodu iskažem divljenje za istrajnost, odlučnost i samopoštovanje koje je u borbi za samoočuvanje pokazao i koje i dalje pokazuje.