Bunjevci obeležili Dan dužijance
Obeležavanje Dužijance započelo je svetom misom nakon koje su predstavnici Nacionalnog saveta Bunjevaca položili cveće kod spomenika Blašku Rajiću, a potom se svečana povorka uputila ka Gradskom trgu. Povorku su predvodili bandaš i bandašica, a ove godine ta čast pripala je Aleksandru Nađu i Dunji Takač.
- Biti bandašica je ogromna čast. Na prethodnim dužijancama sam učestvovala kao igrač i oduvek sam maštala da budem na mestu bandašice, jer u nju svi gledaju, ona je, uz bandaša, centralna figura manifestacije. Za mene, ovo je jedan od najvažnijih bunjevačkih običaja, jer predstavlja zahvalu Bogu na rodu žita - veli bandašica - Dužijanca je naša velika svetkovina, ja je doživljavam kao najveći bunjevački praznik. Podsećamo se starih običaja kada su se ljudi okupljali na jednom mestu i svi zajedno radili, zapravo mi kroz Dužijancu slavimo rad kojim se obezbeđivao hleb za celu porodicu tokom čitave godine - nadovezuje se bandaš.
Iako brojčano mali, Bunjevci su ponosit narod odan svom jeziku, kulturi, tradiciji i običajima, istakla je predsednica Bunjevakog nacionalnog saveta, dr Suzana Kujundžić Ostojić nakon što je preuzela hleb od novog roda žita.
- Ima onih koji kažu da smo brojčano mali i da smo zbog toga krhki i slabi. Možda to i jeste istina, ali citiraću jednog dobro poznatog pesnika: "Boj ne bije svijetlo oružije, već boj bije srce u junaka", pa tako i mi Bunjevci imamo veliko srce za naš narod, za našu braću Srbe, za sve nacionalne manjine, za našu braću i sestre koji kažu da su Hrvati. Svi mi zajedno doprinosimo šarolikosti ove naše Srbije i trudimo se da svakoga dana budemo sve bolji i jači - podvukla je Kujundžić Ostojić.
Nacionalni praznik Dan dužijance, svim pripadnicima bunjevačke zajednice čestitali su pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Robert Otot.
- Dužijanca je jedan od starih običaja koje su Bunjevci doneli sa sobom kada su se pre četiri veka doselili na ove prostore. Svom običaju, poreklu, jeziku i kulturi, činjenica je, verni su i dan danas. To samo pokazuje karakter ovih čestitih, poštenih i marljivih ljudi, njihovu čvrstu volju koja vekovima ne posustaje u očuvanju kako onog što ih definise tako i onog što je njima najvažnije. Činjenica je da lepota njihove nošnje, igre, muzike i pesme govori i o nepokolebljivom duhu Bunjevaca koji se nikada, pa čak ni u onim za njih izuzetno teškim vremenima, nije dao osvojiti, a prekretnica je bilo tokom istorije - poručio je Samardžić - Dužijanca je svojevrsni spoj molitve, zahvale Bogu i pohvale čoveku za njegov rad. To je spoj običaja, kuturnih vrednosti, svedočanstvo starih običaja žetve, svedočanstvo vremena u kom se živelo drugačije i jednostavnije. Danas se slavi kao značajna kulturno - stvaralačka i duhovna manifestacija koja čuva dragocene niti prošlosti, običaja i tradicije i plete ih sa savremenim nitima i to tkanje ostavlja kao zalog za budućnost - zaključio je Otot.
Proslava Dana dužijance završena je velikim Bandašicinom kolom u centru grada.
