Bunjevci obeležili Dan nacionalnog saveta
Kao i prethodnih godina, na dnevnom redu je bilo svečano obraćanje predsednice Bunjevačkog nacionalnog saveta i dodela priznanja za doprinos negovanju i očuvanju kulture i identiteta Bunjevaca.
U ime Grada Subotice okupljene je pozdravila zamenica gradonačelnika Timea Horvat, koja je istakla značaj rada Saveta kao krovne institucije bunjevačke nacionalne manjine.
- Kada je 23. februara 2003. godine osnovan prvi Nacionalni savet Bunjevaca udareni su temelji bunjevačke nacionalne zajednice. Bunjevci su kroz rad Saveta, kao i ostale nacionalne zajednice, stekli prava u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika. Samim tim su stvorili uslove za institucionalno kreiranje političkog i društvenog života – podsetila je Timea Horvat. - U početku nije bilo lako, ni jednostavno. Ali posle 14 godina upornosti i rada možemo reči da je dosta urađeno, ali predstoji još puno posla.
Predsednica BNS Suzana Kujundžić Ostojić sumirala je rad saveta u minuloj godini, sa posebnim osvrtom na očuvanje bunjevačkog govora i inicijativu da se akt iz 1945. godine proglasi ništavnim.
- Bunjevački govor se uči u 12 škola, predaje ga 14 učitelja i nastavnika a pohađa ga 456 dece. Uspeli smo da oformimo grupe veće od 15 đaka, kako bi predavače plaćalo Ministarstvo prosvete. U poređenju sa ostalim nacionalnim manjima, bunjevački govor je na drugom mestu u Srbiji po povećanju interesovanja đaka za učenje sa 24 odsto – predočila je Suzana Kujundžić Ostojić. - Ponovo smo se obratili Pokrajinskoj skupštini da poništi akt iz 1945. godine, jer je nedopustivo da se Bunjevcima osporava pravo na nacionalni identitet. Imamo obećanje da će se to razmatrati već na narednoj sednici.
Na svečanosti uručene su i nagrade za doprinos očuvanju bunjevačke kulture i nacionalnog identiteta. Za deceniju rada na očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca priznanje su dobili KUD „Aleksandrovo“ i KUD „Bunjevka“. Priznanje „Blaško Rajić“ za doprinos u razvoju institucija i očuvanju nacionalnog identiteta dobili su Andrija Peić Tukuljac i Đuro Bošnjak, dok je nagrada „Ambrozije Šarčević“ za doprinos u oblasti naučno-istraživačkog rada pripala Suzani Kujundžić Ostojić.
