Bunjevci obeležili Dan Velike narodne skupštine
Svečanosti su prisustvovali Igor Mirović, predsednik Pokrajinske Vlade, gradonačelnik Bogdan Laban, izaslanica predsednika Republike Srbije Stanislava Pak Stanković, Gojko Radić, savetnik premijera Srbije, Mihalj Njilaš, potpredsednik Pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, Nebojša Kuzmanović i Đorđe Vukmirović, pomoćnici pokrajinskog sekretara za kulturu, pomoćnik Zdravko Jelušić, predsednik Skupštine grada Novog Sada i mnogi drugi.
Pozdravljajući prisutne premijer Pokrajinske Vlade Igor Mirović naglasio je da u istoriji današnje Vojvodine nema značajnijeg događaja od Velike narodne skupštine, niti važnijeg datuma od 25. novembra 1918, kada je ona održana.
- Slobodarski duh Srba i Bunjevaca tih burnih novembarskih dana poslednje godine Prvog svetskog rata bio stopljen u jedno, a predvodile su ih dve grandiozne ličnosti - Jaša Tomić i Blaško Rajić. Ne sme se umanjiti ni značaj drugih znamenitih istorijskih ličnosti, koji se ređe pominju i o kojima se manje zna - tog 25. novembra 1918. među onima koji su ispisali zlatnu stranicu zajedničke istorije Srba i Bunjevaca, našlo i sedam žena Milica, žena Jaše Tomića, Marija Jovanović, Anastazija Manojlović i Bunjevke Mara Malagurski, Katica Rajčić, Olga Stanković i Manda Sudarević. Sve to više nego rečito govori o istorijskoj prekretnici koju je veliki događaj doneo, kao i o novom, demokratskom duhu jednakosti, ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, koji je Velikom narodnom skupštinom počeo, a takav duh krasi i današnju Vojvodinu, ujedinjenu u nizu različitosti koje se moraju čuvati. To što Bunjevci upravo 25. novembar danas slave kao jedan od svojih nacionalnih praznika, svedoči i o vizionarstvu Blaška Rajića, o njihovoj nepokolebljivoj doslednosti i uzvišenoj odanosti zavetu velikih predaka.
Na novembarske dane, na burnu jesen 1918. godine, koji su prethodili održavanju Velike narodne skupštine, kada su se rodoljubive težnje južnoslovenskih naroda počele da se ostvaruju, podsetio je gradonačelnik Bogan Laban.
- Odluku o priključenju Kraljevine Srbije pročitao je Jaša Tomić, a govor na ovoj istorijskoj skupštini održao je i Blaško Rajić, župnik iz Subotice, koje je rekao da neće govoriti o tome šta je Srbija uradila, jer o tome govori ceo veliki svet, već da će u ime svog, do sada pritisnutog i potlačenog naroda, javno da se zahvali Srbiji što ih oslobodila jarma smrti – podsetio je Laban. - Bunjevci su pre 330 godina došli na prostor Bajskog trougla i primer su da jedan narod, suočavajući se sa brojnim iskušenjima i problemima, može da sačuva sebe, svoje običaje i kulturu, da bude jedinstven i neguje svest o svom postojanju. Svoj nacionalni identitet i tradiciju uspeli su da očuvaju u nimalo jednostavnim društvenim i istorijskim okolnostima. U uverenju da će se ubrzati rad na standardizaciji bunjevačkog jezika i ukidanje akta iz 1945. kojim se Bunjevcima i Šokcima zabranjuje izjašnjavanje o pripadnosti svom narodu, čestitam ovaj veliki praznik.
Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić zahvalila se predsedniku Miroviću na tome što je, posle 14 godina, predsednik Pokrajinske Vlade odgovorio na poziv da učestvuje u obeležavanju bunjevačkog nacionalnog praznika.
- Kao što je predsednik Pokrajinske Vlade rekao, postoje dani u koje se mogu spakovati vekovi, tako je u ovo veče spakovano 330 godina našeg postojanja na ovim prostorima i veliki 25. novembar - naglasila je Kujundžić Ostojić i podsetila na sve prelomne trenutke u istoriji ovog naroda. - Mi Bunjevci nemamo poput drugih naroda ni sliku, ni trg, ni spomenik, koji bi nas i druge podsećao na velikane i velike događaje o kojima govorimo. Naš spomenik je u našim srcima i na usnama svakod deteta koje uči bunjevački, članovima nacionalnog saveta, udruženjima, ljudima... U svima koji danas ponosno kažu - mi smo Bunjevci!
