Bunjevci obeležili Dan Velike narodne skupštine
Svečana akademija održana je u vreme formiranja novog saziva Nacionalnog saveta Bunjevaca, te je po rečima predsednice Suzane Kujundžić Ostojić, u svedenijem obliku a opet kod kuće.
- Uvek volimo da kažemo da su Bunjevci ovaj datum obelužavali i onda kad mnogi nisu znali šta je. Iza nas je više od 16 godina aktivnog obeležavanja nekada sa više, nekada sa manje uspeha, ali smo ga uvek držali poput vatre koja gori, zato što je to nešto oko čega smo se mi okupljali, jer je to trenutak kada smo mi bili bitni i važni za stvaranje ove države. Neki to jako dobro pamte, neki ne znaju, neki još uvek uče, ali to je svakako naš kamen temeljac od kojeg puno ne odlazimo i on nam je i snaga da radimo dalje, ali i važan datum na koji se oslanjamo - podsetila je Kujundžić Ostojić. - Pre godinu dana Nacionalni savet je doneo odluku da će se tokom četiri godine prvo raditi istraživanje “Pravno – istorijski okvir Bunjevaca u Vojvodini”, posle čega će biti završena knjiga o bunjevačkoj istoriji. Podržao ga je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i radi ga osam profesora sa dva fakulteta, Filozofskog i Pravnog.
Ovom prilikom predstavljeni su prvi rezultati istraživanja “Pravno – istorijski okvir Bunjevaca u Vojvodini”, o kojem su govorili prof. dr Boris Stojkovski i prof. dr Đuro Hardi.
- Reč je o početnoj fazi istraživanja o istoriji bačkih Bunjevaca od najranijeg perioda od 1918. godine, kako bi se napravila jedna geneza kako su i odakle Bunjevci došli na ove prostore i koji su to trag ostavili, što je zaokruženo Narodnom skupštinom, koju smatra posledičnim događajem jednog kompleksnog procesa. Naš cilj je da u narednom periodu koliko god možemo i dalje istražujemo – kaže professor Stojkovski. - Prva polovina novembra bila je u znaku oslobođenja, odnosno ulaska srpske vojske na ove prostore, pa sve do Pečuja i logična posledica svega toga, kao i Prvog svetskog rata i velikih promena koje su potresale čovečanstvo, došlo je do tih “tektonskih poremećaja” koji su rezultirali velikom Narodnom skupštinom, a ti makrodogađaji imali su velike posledice i na Bunjevce u Bačkoj i čitavoj Vojvodini. Međuratni period predstavlja jedan novi svet koji nije negirao bunjevački ili druge identitete, već je više insistirao na tom južnoslovenskom jedinstvu i Bunjevci kao deo južnih Slovena su takođe bili deo tog nekog amalgama i to jeste bila namera države, da se stvori taj integralni jugoslovenski identitet i tu su negde i Bunjevci nalazili svoje mesto, ali je bilo itekako važnih naučnih, kulturnih, političkih i drugih bunjevačkih delatnika između dva svetska rata, koji su se bavili očuvanjem identiteta i to je nešto što je bilo prisutno. Posleratne godine bile su izuzetno teške za bunjevački narod.
