Bunjevci obeležili nacionalni praznik, Dan Velikog prela

Dan Velikog prela je stari običaj Bunjevaca, koji je nekada postojao samo na salašima. Bunjevci ga obeležavaju u znak sećanja na 1879. godinu, kada su obučeni u svečanu nošnju, po prvi put izašli u javnost s željom da pokažu svoje postojanje i ponos na svoje poreklo.

- Ovogodišnje Veliko prelo i 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, prikazuju kontinuitet Bunjevaca na ovom prostoru, opstajanje i uspešno snalaženje u današnjem vremenu. Da smo u 1879. godini, napolju bi bilo pola metra snega, te su takvi vremenski uslovi uticali na to da su ljudi više ostajali kod kuće i imali više vremena za druženje. Danas se to promenilo, snega nema, ali potreba da čuvamo svoj identitet, da budemo blizu jedni drugima i da proslavimo i obeležimo ovaj običaj, koji smo proglasili za nacionalni praznik, to se nije promenilo. Kratko i jasno, sadržaj prela je druženje i bliskost među ljudima, koja se nekada podrazumevala, a danas se neguje - rekla je Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.

Pored velikog broja gostiju i zvanica, svečanosti obeležavanja ovog značajnog praznika za Bunjevce, prisustvovao je i Vlado Radulović, savetnik Kancelarije za ljudska i manjinska prava, koji je pozdravio i pružio prodršku aktivnostima Nacionalnog saveta u oblasti kulture, informisanja, obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisma.

- Danas prisustvujemo jednoj kulturnoj manifestaciji, koja je od velikog značaja za bunjevačku nacionalnu manjinu. Kancelarija već duži niz godina uspešno sarađuje sa Nacionalnim savetom i nadamo se da će ta saradnja u narednom periodu biti još bolja i kvalitetnija, a sve u korist što kvalitetnijeg obrazovanja bunjevačke nacionalne zajednice i prepoznavanja Bunjevaca kao posebne nacionalne zajednice koja živi u Vojvodini - istakao je Radulović.

Gradonačelnik Subotice, Bogdan Laban, poželeo je sve najbolje bunjevačkoj nacionalnoj zajednici za njihov praznik.

- Kao i do sada, lokalna samouprava i država Srbija podržava bunjevačku nacionalnu zajednicu, koja je sa nama pre 100 godina pravila Kraljevinu SHS, a sa tim i državu Srbiju na današnjim nogama. Sve najbolje im želim, siguran sam da i ostale nacionalne zajednice podržavaju ovaj način na koji mi kao Srbija podržavamo sve naše multikulturalnosti i ono što čini bogatstvo jedne zemlje, a to je zajednica različitosti - poručio je Laban.

Na prvom Velikom prelu izabrana najlepša preljska pesma, a neke od njih ostale su upamćene i sačuvane kroz istoriju, te se pevaju i danas. U duhu tradicije, na sinoćnoj svečanosti, za najlepšu preljsku pesmu 2018. godine izabrana je pesma "Noć Marinska", pesnikinje Gabriele Diklić.

Najzanimljiviji deo večeri, upotpunio je izbor za najlepšu prelju Velikog prela. Titula druge pratilje pripala je Maji Antunović, prve pratilje Jovani Vidaković, a titulu najlepše ponela je Ivana Dulić, članica KUD "Železničar Bratstvo", koja se folklorom bavi već 18 godina.

- Ovo je jedno veliko iznenađenje i drago mi je što sam ponela titulu najlepše prelje, jer smatram da sam sa velikim ponosom nosila ovu nošnju, te je ovo veliko priznanje za moj trud i zalaganje. Učestvujem zato što volim i poštujem tradiciju i smatram da je veoma važno da se mladi uključe, jer je ovo dobar način da se mladi među sobom upoznaju i zbliže, a isto tako da se tradicija sačuva i da je mi na svoju decu prenesemo - rekla je uzbuđeno najlepša prelja, koja je nosila lionsku svilu, staru preko 100 godina, šlingovanu košulju, cipele i dukate oko vrata.