Bunjevci traže da budu na postamentu spomenika biskupu Antunoviću

Otkrivanje spomenika biskupu Ivanu Antunoviću najavljeno je za četvrtak, 15. oktobar, a predstavnici bunjevačke nacionalne manjine traže odlaganje ceremonije dok se ne usaglasi natpis na postamentu i na njemu ne bude pisao i Nacionalni savet Bunjevaca, koji podizanje spomenika inicirao još pre sedam godina.

- Ivan Antunović je bio biskup, preporoditelj, neko ko je utemeljio autohtonu liniju Bunjevaca i zato se NSB još 2013. godine obratio Gradu Subotici da mu se podigne spomenik. Vrlo brzo smo dobili smo odluku Službe za zaštitu spomenika da nam se odobrava zahtev. U međuvremenu, inicijativi se priključilo i Katoličko društvo „Ivan Antunović“,  a godinu dana kasnije dobili smo dopis za saglasnost da spomenik ne bude kod Jadrana, već kod Biskupije. Mi smo se sa tim složili – podseća Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca. – U junu ove godine na sednici Skupštine grada odlučeno je da će Katoličko društvo „Ivan Antunović“ podići spomenik, a sada vidimo da su tu i Hrvatsko nacionalno vijeće, Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata i drugi. Svi su tu se Bunjevaca koji su prvi inicirali podizanje spomenika.  U obrazloženju skupštinske odluke stoji da je on  bio veliki narodni prosvetitelj među ugraskim Bunjevcima i Šokcima, neko ko je preporoditelj Bunjevaca i Šokaca, a sad na tom spomeniku nema ni reči o Bunjevcima. Zbog toga tražimo odlaganje otkrivanja spomenika dok se tekst na postamentu ne upodobi odluci Grada, reagovali smo još 24. avgusta, a odgovor dobili 18. septembra. Žalosno je danas biti Bunjevac, nema prilike da nam se ne pokaže da smo građani trećeg reda, da se krše propisi koje tražimo... Umesto da svi budemo srećni, osećamo se poniženo.

Po rečima Mirka Bajića, potpredsednika NSB i odbornika u Skupštini grada, ovo je pitanje koje prelazi okvire običnog podizanje spomenika već ulazi u sferu politike i ima za posledicu narušavanje međunacionalnih odnosa u gradu.

- Sve je to proizišlo iz klasične zloupotrebe skupštinske odluke i postupanje mimo nje. Diskutovao sam o toj odluci i  ukazao na pozitvne efekte njenog donošenja, nismo imali ništa protiv da bude kod katedrale i da ga postavi Katoličko društvo koje nosi  njegovo ime, što uostalom stoji u predlogu.  Tražio sam da se odluke o podizanjima sva tri spomenika donese jednoglasno, jer je to dobro za grad i šalje poruku dobrim međunacionalnih odnosa – ističe Mirko Bajić. – Nigde nije bilo govora o HNV, ZKVH, a složili smo se i da ne bude spomena NSB, iako smo mi prvi tražili podzanje spomenika. Iz ovakvog poteza i natpisa na postamentu, jasno se izvodi zaključak da su Bunjevci Hrvati.

Bajić ukazuje i na akt iz 1945. godine, za koji su već odavno tražili o Skupštne AP Vojvoidne da se proglasi aktom asimilacije ali to do sada nije urađeno.

- I danas postoje oni koji ovaj akt asimilacije direktno primenjuju i to je jasan primer da se on u delovanju mnogih sprovodi da se Bunjevci smatraju Hrvatima. Svu ovu ujdurmu proizveo je Tomislav Žigmanov, takođe odbornik Skupštine grada i direktor ZKVH. On,  iako odbornik, na toj skupštinskoj sednici nije ni bio, a sada ispada da spomenik podižu HVN i ZKHV – dodaje Bajić, koji će tražiti da Žigmanov više ne bude na čelu ZKHV jer je u sukobu interesa. – Grad mora da reaguje, ako se čini nešto suprotno odluci i mi to sada tražimo.  Predsednik Srbije je javno rekao da Bunjevce smatra autohtonim južnoslovenskim narodom, da nismo ni Srbi, ni Hrvati, i tražimo da vlasti tako i postupaju, ili da kažu otvoreno ako je država promenila stav.

Branko Pokornić je podsetio na kraj 19. veka kada je delovao Ivan Antunović i 1870. godne započeo svoju bitku za bunjevački kulturni i nacionalni preporod i pokrenuo Bunjevačko-šokačke novine.

- Dositej Obradović mu je bio uzor i jedan od omiljenih pisaca i zato ga mi smatramo bunjevačkim Dositejem. Sada vidimo gde je to otišlo – dodaje Pokornić.