Čaba Šepšei: Izveštaj Anketnog odbora o pozorištu čeka mesecima

Čaba Šepšei, predsednik ovog odbora, tvrdi da je nezakonitosti bilo još prilikom same pripreme projekta rušenja nekadašnjeg simbola Subotice, kao i da je sa tim nastavljeno i tokom same realizacije projekta.

- Još 1996. godine, tadašnja gradska vlast je sa Deoničarskim društvom za turizam i ugostiteljstvo „Palić", koje je raspolagalo sa poslovnim prostorima u zgradi tadašnjeg Narodnog pozorišta, iste razmenila za 11 poslovnih prostora u ekstra zoni u centru grada. Grad je na toj transakciji izgubio mnogo novca, ali je očigledno to urađeno kako bi kompletno pozorište bilo u gradskom vlasništvu, kako kasnije ne bi bilo prepreka za njegovo rušenje. Sve to upućuje na korupciju na najvišem nivou tadašnje gradske vlasti. Kako drugačije objasnici činjenicu da od tog trenutka, pa do početka rušenja, u rekonstrukciju dotrajalih delova, pre svega krova, nije uložen nijedan dinar. Jasno je da je pripreman teren za ono što će uslediti - istakao je Šepšei.

Rušenje Narodnog pozorišta u Subotici počelo je 2007. godine, iako je u tom trenutku bio obezbeđen samo novac za ovaj deo posla, ali ne i za gradnju novog objekta. Do sada je, udruženim sredstvima grada, pokrajine i republike, utrošeno oko 490 miliona dinara, ali već dve godine radovi stoje, zbog velikih dugovanja prema izvođačima radova, i centrom Subotice dominira ogroman betonski skelet. Prema predračunu, ukupna vrednost radova trebala je biti 24 miliona evra, ali stručnjaci ističu da je realna vrednost i preko 30 miliona evra.

- Inicijativu za rušenje pokrenuo je Savez vojvođanskih Mađara, koji je na vlasti bio i sporne 1996. godine. Pošto sami nisu imali većinu za donošenje ove odluke, ucenili su Demokratsku stranku uskraćivanjem podrške i rušenjem vojvođanske Vlade ukoliko ih ne podrže. Demokrate su popustili pod pristicima i 25. aprila 2007. godine doneta je konačna odluka o rušenju, uprkos velikom protivljenju subotičke javnosti - rekao je Čaba Šepšei.

Tokom same izgradnje novog dela objekta, sa gradilišta je nestalo 450 hiljada komada građevinske opeke, koja je preostala nakon rušenja objekta i trebala je biti upotrebljena u rekonstrukciji zaštićenih delova zgrade. Ni do danas nije otkriveno šta se desilo sa ovim materijalom.

- Da je reč o aferi, jasno govori i to da tolika količina nije mogla biti tajno odneta sa gradilišta, jer postoji i portir i video nadzor. Desetine šlepera je potrebno da bi se sve to odnelo. Za sada su samo podnete prijave protiv NN lica, ali da je postojala volja, već bi se odavno znalo šta se desilo sa ciglama - zaključio je predsednik Anketnog odbora Čaba Šepšei.

Samoubistvo izvođača radova

U aprilu 2009. godine, vlasnik građevinske firme „Panongrad" iz Subotice, koja je na tenderu dobila realizaciju poslova u prvoj fazi projekta rušenja i gradnje Narodnog pozorišta, izvršio je samoubistvo zbog nagomilanih dugova. Kao jedan od razloga, tada se nezvanično spekulisalo, jesu bila i dugovanja za radove na zgradi teatra, zbog čega nije mogao da servisira svoje obaveze prema poslovnim saradnicima.

 

Prekomponovanje projekta

U drugoj polovini prošle godine, gradska vlast predvođena Demokratskom strankom, je usvojila odluku po kojoj će se napraviti novi projekat izgradnje Narodnog pozorišta, sa daleko manjim gabaritima i jednom salom manje, kako bi se smanjili troškovi. Gradonačelnik Modest Dulić je u utorak saopštio da je idejno rešenje napravljeno i da će umesto planiranih 16.600 kvadratnih metara, površina novog objekta biti nešto više od 9.000 kvadrata, kao i da će umesto tri, biti napravljene dve pozorišne sale. Novi projekat obuhvata i rušenje pojedinih već izgrađenih delova objekta.