Čak pet škola viška...

Kada bi se racionalizovala školska mreža, to ne bi donelo samo uštedu, već i kvalitetnije školovanje đaka koji sad uče u patuljastim odeljenjima. Pet velikih osnovnih škola u Subotici je višak, izračunao je istraživački tim zadužen za izradu racionalne školske mreže u Subotici.

Ukoliko bi svako odeljenje imalo optimalan broj, a to je 25 učenika po odeljenju, u ovom gradu ostalo bi pusto više od sto učionica.

Pre dve decenije Subotica je imala 5.000 đaka više nego danas, a sada je samo 17 odeljenja manje. Postoje odeljenja sa tri-četiri učenika, koji se obrazuju uglavnom na jezicima manjina, hrvatskom i mađarskom, mada ima i patuljastih odeljenja na srpskom jeziku, na primer u naselju Čantavir, gde je većinski mađarski živalj. Ova odeljenja, osim što nemaju ekonomsko opravdanje, s pedagoškog aspekta, tvrdi Ljubica Kiselički, pomoćnica gradonačelnika zadužena za obrazovanje, teška su zloupotreba deteta.

Novca samo za pune učionice

Ljubica Kiselički kao primer racionalne školske mreže navodi Mađarsku, u kojoj država finansira odeljenja koja broje 25 učenika, što je neka vrsta norme. Ukoliko neki grad u školama ima odeljenja koja su s manjim brojem učenika i želi da ih zadrži, mora sam i da ih finansira.

- Čudi me da manjinske zajednice nisu reagovale i tražile uvođenje autobusa za učenike odeljenja s nekoliko đaka, jer bi njihovim spajanjem deci obezbedili školovanje u zdravoj sredini. U patuljastim odeljenjima kvalitet nastave je loš. Nema konkurencije, grupnog rada, zdravih kriterijuma. Prošle godine imali smo razred s jednim učenikom i mislim da je tu kršeno more pravila. Čak i tamo gde ima tri učenika u razredu, ukoliko se razbole i ne dođu na nastavu, postavlja se pitanje šta se dešava sa učiteljicom u praznoj učionici, da li joj je to slobodan ili radni dan i kako se to vodi kroz administraciju. S kim će se ta deca sastati na susretu generacije? Vreme je da se napravi red, da se uštedi, ali i da učenici osete boljitak - ističe Ljubica Kiselički.

Niko ne očekuje da učenici peške ili prevozom svojih roditelja dolaze do škole, ali ulaganje u školske autobuse daleko bi bilo manje od računa koji se plaćaju za održavanje škola, za sve materijalne troškove i neracionalnu školsku mrežu. Kiselički navodi da je raspon u cenama grejanja po učeniku od 1.600 do 6.140 dinara za grejnu sezonu.

Previsoki troškovi

- Imamo škola u kojima je grejanje po učeniku skuplje nego u Finskoj i Švedskoj, mada je kod nas blaža klima. Siromašna smo zemlja i grad, firme se zatvaraju, sve je manje para u budžetu. Imamo pet puta više školskih uprava, direktora, pomoćnika direktora. Nezaposlenih učitelja imamo za naredne dve decenije a, uprkos tome Subotica, školuje nepotrebne kadrove. Imamo Učiteljski fakultet na mađarskom, Učiteljski fakultet u Somboru, školu za obrazovanje vaspitača i učitelja za Balkan i srednju Evropu. S druge strane, imamo 33 matematičara manjka, 22 profesora engleskog, zatim profesora fizike na mađarskom, kao i konstantan nedostatak nastavnika stručnih predmeta - kaže Kiselički.

Imamo pet puta više školskih uprava, direktora, pomoćnika direktora...Ljubica Kiselički, pomoćnik gradonačelnika

Direktori većine osnovnih škola u Subotici s nestrpljenjem očekuju racionalizaciju školske mreže, tvrdeći da se dvadeset godina o tome samo priča.

- Krajnje je vreme da se racionalizacija uradi bez emocija, da se zatvore suvišne škole i konačno nestanu patuljasta odeljenja. Ali, zakon je svima dao mogućnost, a pokrajinski sekretarijat saglasnost da rade i s minimalnim brojem učenika u odeljenju - kaže Miloš Vukadin, direktor OŠ „Miloš Crnjanski", i dodaje da bi uz racionalizaciju Subotica mogla da pokrene još jednu revolucionarnu stvar - da obezbedi stolice za đake prvake i posebne učionice u kojima oni neće gledati skelete, već da budu uređene kao u vrtiću. Ovako u istim stolicama sede deca od metar visine i dvometraši osmih razreda.

Direktorka osnovne škole u Tavankutu Stanislava Stantić-Prćić kaže da nema ništa protiv da se deca u gradskoj sredini spoje i uz obezbeđen prevoz pohađaju nastavu, ali upozorava na reakcije roditelja koji ne žele da daju dete u školu dalje od kuće.

Ima i loših strana

- Svi pričaju o racionalizaciji u pozitivnom kontekstu, ali ne verujem da je sve tako divno. Pitanje je šta će armija nastavnog kadra koja će ostati bez posla - kaže Stantić-Prćić.

Dujo Runje, u Hrvatskom nacionalnom veću zadužen za obrazovanje, tvrdi da dileme nema, racionalizacija je neophodna i sa ekonomskog i pedagoškog aspekta.

- Nadamo se samo da će učenicima biti obezbeđen adekvatan prevoz pre nego što se škole spoje i realizuje projekat racionalne školske mreže - kaže Runje.