„Carstvo dobre hrane“ u Gradskom muzeju

Priča o subotičkom "29. novembru" počela je 1885. godine, kada su dve ugledne jevrejske porodice osnovale klanicu "Harman i Konen", koja je otkupljivala živinu po južnoj Ugarskoj i prodavala je po celoj zapadnoj Evropi. A neslavno se završila pre pet godina kada je, posle dva stečaja, rasprodata i poslednja imovina nekadašnjeg giganta, koji je zapošljavao tri hiljade ljudi i hranio veliki deo regiona.

Uspomenu na subotičku industriju mesa i konzervi evocirao je Antal Barna, nekadašnji tehnički direktor.

- “29. Novembar” je bio dinosaurus,.To je bila prevelika fabrika, prekvalitetno je radila, gigant u pravom smislu reči. Obišao sam mesne industrije po Evropu a tako nešto nisam video. Proizvodilo se 160 tona hrane dnevno, a ako je bilo manje, pitali su me da li je štrajk. Uveli smo sudžuk, doneli paštete koje su išle kao alva… – seća se Barna. – Onda je došao početak devedesetih, proizvodnja je pala  na 40- 60 tona na dan, nije bilo svinja, 800 kilograma mazuta je trebalo za sat vremena… Nije se više moglo. Bilo je preskupo a tržište se smanjilo.

Gigant je februara 1984. godine imao proizvodnju od 3.500 tona mesa, od čega je dve hiljade tona bilo namenjeno izvozu na američko, englesko tržište, tadašnji Sovjetski Savez, Izrael, Grčku... Ali početkom devedesetih, klanica koja je bila projektovana za 1.500 svinja i 200 junadi, radila je sa jedva deset odsto kapaciteta. Uprkos inflaciji i drugim problemima koji su se svalili na pleća cele privrede, "29. novembar" je kako-tako radio do 1998. godine.

Prvi stečaj pokrenut je 4. novembra 1998. a svih 2.500 radnika dobilo je otkaz. To je bio prvi gigant u regionu koji je otišao u stečaj.  Ponovni pokušaj da se obnovi fabrika i da se krene sa proizvodnjom bio je 2000. godine kada je deo radnika primljen i počeo je rad sa pet do deset odsto kapaciteta. Bez obzira na restrukturiranje, fabrika je sve više upadala u nedaće, gomilali su se dugovi te je decembra 2008. godine opet stala, a maja 2009. proglašen je stečaj. Potom je počela da se prodaje deo po deo.

- Kada dinosaurus padne, kada se „razboli, izgubi život i onda mu nema spasa. To smo znali već 1993., ali smo radili i nadali se. Nažalost, takva jedna fabrike se ugasila – dodaje Barna.

Iako priča o prošlosti “29. novembra” spade u ekonomsku istoriju grada, ona je i lični deo mnogih subotičkih porodica.

-To je privatna istorija radnika i njihvih porodica, jer su tada fabrike pripadale radnicima a “29.novembar” je bio uspešni primer toga – dodaje arhivista Dejan Mrkić.