Čiji su stanovi u Frankopanskoj ulici?
Pravni zastupnici stanara ističu da je to pravno nemoguće, jer stanovi nisu ni ušli u stečajnu masu kada je 2009. godine, nakon samoubistva vlasnika, firma otišla u stečaj, ali tvrde da je sve neizvesno jer u sudu drže stranu banci, te da će se zbog toga obratiti i Vrhovnom savetu sudstva.
Vaso Đurić, predsednik odbora poverilaca subotičke kompanije „Panongrad“ u stečaju, koja je do samoubistva njenog vlasnika Zorana Franciškovića, u aprilu 2009. godine, bila najveća građevinska firma u regionu, tvrdi da su od smrti vlasnika „Panongrada“, pa do pokretanja stečaja, urađene brojne transakcije, koje nisu zabeležene u poslovnim knjigama i ne zna se šta je s tim novcem.
Prodavani su stanovi, poslovni prostori, automobili i oprema. Stan u novogradnji, čija je površina više od 30 kvadratnih metara, prodat je za svega 4.700 evra, automobil star tri godine za 1.000 evra, a vlasnikov „mercedes“, star pet godina, za 9.000 evra. Postoje računi za ove transakcije, ali nigde nema pisanog traga - dodaje Đurić.
Kao najočigledniji primer, Đurić navodi činjenicu da su početni bilansi, odnosno stečajna masa u koju ulaze potraživanja, zalihe robe, nekretnine i oprema, na kraju 2009. i u septembru ove godine skoro identični, odnosno oko 108 miliona dinara.
Odmah se vidi da se ništa nije radilo na unovčavanju stečajne mase i isplati poverilaca, što treba da bude jedan od glavnih zadataka stečajnog rukovodstva. U međuvremenu, na zahtev Privrednog suda u Subotici, urađeno je veštačenje po kojem je vrednost „Panongrada“ oko 330 miliona dinara, a prema podacima Agencije za privredne registre, aktiva je procenjena na čak 515 miliona dinara - naglašava Vaso Đurić.
Jedan od najvećih problema u stečajnom postupku su stanovi, koje je „Panongrad“ gradio, odnosno kupci 35 stanova u zgradi na uglu ulica Braće Majera i Frankopanske.
Kupci traže da se stanovi uknjiže, a stečajno rukovodstvo odbija jer stanovi nisu u stečajnoj masi. Kupci su, bukvalno, primorani da vode sporove oko onoga što je, prema papirima, sada ničije. Stanovi nisu uknjiženi na njihova imena, a firma koja im ih je prodala tvrdi da stanovi više nisu ni njihov - kaže Đurić.
Dodatni problem u celu priču unela je i Kredi agrikol banka, koja je 2008. odobrila „Panongradu“ kredit u visini od 500.000 evra, pa sada traže da se sporna zgrada da njima na raspolaganje kako bi naplatili svoja potraživanja. Pravni zastupnik stanara Dušan Kliska kaže da, iako postoje svi osnovi za to, Privredni sud u Subotici nije odbacio taj zahtev banke, pa će se obratiti i Vrhovnom savetu sudstva.
Klijenti su kupili stan u izgradnji 2007. godine za 57.000 evra. Kupoprodajni ugovor su overili u sudu pre odobravanja spornog kredita i stavljanja hipoteke. Prema ugovoru, prodavac je morao da ih uknjiži kao vlasnike. Sada se javlja banka i traži da se cela zgrada, vredna minimum 2,5 miliona evra, stavi njoj na raspolaganje. Kako banka, kao poverilac, može da traži da se naplati preko stanova kada oni nisu stečajna masa? Na moj zahtev da se dostavi dokaz da je kredit plasiran u punom iznosu i da se dokaže da je utrošen na tu zgradu, sud je ostao nem i nije to tražio od banke. S druge strane, kupci koji su već platili stanove, izloženi su ogromnim troškovima, strahu i maltretiranju - naglašava Dušan Kliska.
D. Šolaja
Povezane vesti:
- Poverioci Panongrada traže preispitivanje stečajnog postupka
