Civilna straža kao pomoć policiji

Zbog ponovno povećane stope kriminala u gradu, velikog broja provala i pljački, stranka Pokret mađarske nade ponovo je zatražila uvođenje civilne straže.

Subotica više nije oaza mira, a osim imovine često su ugroženi i životi građana, kažu u ovoj stranci, napominjući da u velikom broju slučajeva provala i krađa građani nemaju nikakvu zaštitu, čak ni reakciju policije, koja izlazi na teren samo ukoliko je vrednost ukradene imovine veća od 15.000 dinara. U PMN tvrde da su im se obraćali za pomoć stanovnici Bajmoka, Čantavira i drugih naselja, i da pojedini građani već pišu peticije za pomoć od provalnika i lopova.

- Civilna straža bi zajedno sa policijom i drugim organima reda i mira mogla biti od velike pomoći svim građanima, bez obzira na nacionalnu pripadnost i druge podele - kaže Zoran Šećerov, potpredsednik PMN.

Iako Ustav ne predviđa zaštitu građana u vidu civilne straže, on je i ne zabranjuje, isto kao i u slučaju poljočuvarske službe, koju je Subotica već uvela, navode u ovoj stranci, osvrćući se na odgovor nadležnih u gradskoj upravi kada su se pre nešto više od godinu dana obraćali s ovim predlogom, za koji je rečeno da je protivzakonit.

Iskustva u Mađarskoj sa civilnom stražom govore da je nakon njenog uvođenja stopa kriminala smanjena za 35 odsto, te bi se to mogla primeniti i u Srbiji, a Subotica bi mogla biti prvi grad koji bi zvanično regulisao funkcionisanje civilne straže - kaže Šećerov.

Predsednik Udruženja civilne straže iz Mađarske Jožef Štajnger, koji je predstavio u Subotici način funkcionisanja te službe, kaže da je trenutna situacija u Srbiji slična onoj u Mađarskoj krajem osamdesetih, kada je i pokrenuta inicijativa da se oformi ta služba. Civilna straža, koja je regulisana zakonom, sarađuje sa policijom, komunalnom policijom, vatrogascima, medicinskim službama i drugim institucijama javnog reda i mira. Stražari nisu naoružani, ne primaju nadoknadu za svoj rad, i u stvari volontiraju, dok država obezbeđuje vozila i logistiku.