Crna zova i mušmule - nepravedno zaboravljene kulture opstaju na imanju porodice Šerfeze

Posle samo dve godine rada u prosveti, Jene Šerfeze iz Horgoša, odlučio je da napusti učionicu i započne uzgoj voća, prvenstveno jabuka. Nekada je imao uspeha u proizvodnji ove autohtone voćke, ali kada je došlo do toga da krči zasade jabuka, rešio je da se preorijentiše na druge kulture, pa je zasadio crnu zovu.

- Pre 16 godina sam počeo sa uzgojem crne zove.Prošle godine kilogram bobica  prodavao sam po ceni od 110 dinara, a ove godine za svega 50 dinara po kilogramu - objašnjava Jene i dodaje da plodove ove biljke pretežno prodaje domaćim prerađivačima lekovitog bilja - Glavni otkupljivač je iz okoline Niša. Međutim, ima potencijalnih otkupljivača i iz Mađarske. Prošle godine veliko interesovanje iskazala je jedna gospođa koja se vratila iz Kanade. Ispričala nam je da od bobica zove može da proizvede mnošto proizvoda namenjenih za kanadsko tržište. Veoma se iznenadila kada je shvatila da se kod nas plodovi ove biljke slabo prerađuju. U Kanadi se proizvodi čak i hrana za bebe i decu.

Usred opšte krize u proizvodnji jabuka, Jene spas vidi upravo u uzgoju crne zove.

- Prošle godine podigao sam novi zasad na 5 jutara, a razmišljam da nabavim opremu za pasterizaciju. Ukoliko se postigne dobra otkupna cena uzgoj zove je isplativ. Literatura kaže da prinos ove biljke zna biti od 12 do čak 20 tona. Poređenja radi, to je duplo više nego prinos grožđa. Tako da je teorijski veoma isplativo gajiti je, ali ja te prinose još nisam postigao. Predugo sam čeka da iskrčim stari voćnjak, a sada imam veoma mlade sadnice. Međutim, polažem nade u to da ćemo u narednim godinama imati ozbiljne količine zove - kaže uzgajivač ove izuzetno lekovite biljke od čijih bobica se proizvode sokovi, rakija, marmelada, čajevi i drugo.

U svom voćnjaku ovaj vremešni domaćin uzgaja i mušmule - gotovo zaboravljeno srednjovekovno voće kiselkastog i slatkog ukusa koje se bere nakon prvog mraza.

- Mušmule prodajemo preprodavcima, ali supruga ih prodaje i na pijaci u Kanjiži. Prošle godine smo kilogram ove voćke davali po ceni od 150 dinara, ni ove godine ne bi trebalo da bude jeftinije. Mnogo kupaca imamo i iz susedne Mađarske. Kod njih se ova kultura gaji još ređe nego u Srbiji. Ima interesovanja za ovo voće, naročito kupuju oni koji su upoznati sa lekovitim svojstvima mušmule - priča nam voćar iz Horgoša i podseća nas da se konzumiranjem ove voćke jača imunitet, blagotvorno deluje i na organe za varenje, te štiti od upala - Oko mušmula nema mnogo posla, treba samo da se oberu, a i to se radi onda kada drugih poslova u voćnjaku nema. Dosta vremena iziskuje sortiranje zrelih plodova koji se iznose na pijacu. One se jedu sveže ili se od mušmula pravi džem.

Ovih dana u voćnjaku našeg sagovornika u toku je berba jabuka, a uskoro će brati i dunje.

- Jabuke više nisu isplative, troškovi proizvodnje su sve veći, a otkupna cena je veoma niska. Iskrčio sam 11 jutara jabuke. Supruga i ja smo zaključili da ako ne radimo sa jabukama radi sticanja dobiti, već trošimo stečenu imovinu, onda sa tim treba prestati. Nadam se boljim godinama za zovu i od toga ne bih da odustajem. Uskoro će berba dunja, njih kupuju pretežno proizvođači rakije. Ove godine ću ih najverovatnije prodavati po prošlogodišnjoj ceni, odnosno za 50 dinara po kilogramu. Zadovoljan sam prinosom, biće više dunja nego prošle godine - zaključuje ovaj voćar iz Subotičko-horgoške peščare.