Crveni krst spaja porodice
Služba traženja jedna je od najstarijih aktivnosti Crvenog krsta. Počela je još u vreme kada je Anri Dinan, osnivač ove međunarodne organizacije, bio svedok velike bitke kod Solferina, nakon koje je uzimao podatke i slušao priče ljudi na samrti, kako bi mogao da obavesti njihove porodice i prenese im poslednje poruke. Tako je ova Služba počela da deluje u ratu, ali je ona na usluzi i u miru svima koji pokušavaju da uspostave kontakt sa izgubljenim srodnicima.
- U doba mira i kada nema prirodnih nepogoda, ono što radimo je povezivanje prekinutih porodičnih veza, koje je humanitarnog karaktera. To su ljudi koji žele da nađu svoje bližnje sa kojima su izgubili vezu. Nema telefonskih poziva, pisma se vrate, nema ih na adresi i onda mi nastojim da vidimo šta se desilo, pre svega preko naše nacionalne organizacije, a u slučaju potrebe i u inostranstvu - priča Zoran Molnar, stručni saradnik Crvenog krsta Subotice. - Rezultati traženja su uglavnom pozitivni i završe sa pronalaskom osobe ili informacija o njoj, ali nažalost, ima i trenutaka kada neko odbije i neće više da stupi u kontakt, kao i onih kada smo morali da saopštimo da je neko preminuo.
Zbog potrage za članovima porodice, Crvenom krstu Subotice se godišnje obrati oko sedam sugrađana, a što više podataka imaju, to je lakše traženje, koje se uglavno završi za nekoliko meseci do godinu dana.
- Bilo je slučajeva koje smo uspeli da spojimo nakon što se nisu videli ni čuli 20 godina, a bilo je i specifičnih situacija, poput one kada je izbio požar u Kalifoniji, da su izgubili kontakt sa sestrom i mi smo za nedelju dana dobili odgovor od američkog Crvenog krsta da je sve u redu, gde je smeštena i da će se javiti kad se bude smirila situacija. Dešavalo se da nam neko dođe i samo traži mesto gde je neko sahranjen. Ljudima to znači, da obiđu grobno mesto svojih rođaka i dobiju neki unutrašnji mir - predočava Molnar.
Zasebnu priču čine obraćanja sugrađana u vezi sa traženjem potvrda o zarobljeništvu učesnika Prvog i Drugog svetskog rata, ali je, kako ističe naš sagovornik, najteže bilo tokom velikih kriza i ratova.
- Devedesetih godina je punkt za prijavljivanje bio kod nas. Tu su se ljudi prijavljivali, vodila se evidencija o onima koji su došli u Suboticu, gde su smešteni, uzimani su kontakti, tako da se radilo non-stop. Službu traženja smo radili i tokom migranstke krize i sa ponosom mogu da kažem da je prvi slučaj spajanja porodice od strane Crvenog krsta Srbije bio u Subotici, odnosno sa migrantima koji su bili u našem gradu. To je bio prvi slučaj da su spojeni roditelji sa detetom, uz učešće i drugih relevantih institucija iz grada - ističe Molnar.
Sugrađani koji traže ili žele da uspostave davno prekinut kontakt sa članom porodice, mogu da se obrate Crvenom krstu Subotice, koji će dobijene podatke proslediti u sedište nacionalne organizacije preko Crvenog krsta Vojvodine. Ukoliko se tražena osoba nalazi u inostranstvu, Crveni krst Srbije će podatke proslediti u Ženevu, gde se nalazi sedište međunarodne organizacije Crvenog krsta, a koje potom podatke šalje u nacionalnu organizaciju one zemlje u kojoj se osoba traži.
