Crveni krst Subotice odao počast Anri Dinanu
Iskustvo Bitke kod Solferina 1859. godine, u kojoj je pomagao ranjenicima, navelo je švajcarskog filantropa da napiše knjigu „Sećanje na Solferino“ u kojoj je izneo ideju za formiranje društva koje će delovati u ratnim situacijama. To društvo je osnovano 1863., a godinu dana kasnije usvojena je Ženevska koncencija prema kojoj se u ratu moraju poštedeti svi bolesni i ranjeni vojnici, i sanitetsko osoblje. Za svoje pregalaštvo 1901. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir a sav novac koji je dobio poklonio je u humanitarne svrhe.
- Svake godine na ovaj dan se setimo Anri Dinana, tvorca ideje o osnivanju Crvenog krsta, koji je izrastao u najveću humanitarnu organizaciju na svetu. Ponosni smo što se svake godine ovde okupimo sa volonterima, među kojima uvek ima novih – kaže dr Siniša Trajković, sekretar Crvenog krsta Subotica. - Čitav rad naše organizacije zasnovan je na angažovanju volontera. Imamo oko 50 starijih volontera koji su angažovani na socijalnim programima, kao i 150 mladih, od kojih je 70ak aktivno i učestvuje u programskim aktivnostima. Osim po socijalnim programima, prepoznatljivi smo i po program pripreme delovanja u nesrećama, dobrovoljnom davalaštvu krvi, promociji humanih vrednosti, borbi protiv trgovine ljudima…
Među volonterima je i osamnaestogodišnja Emina Saliković, koja već dve godine volontira u Crvenom krstu Subotice.
- Najpre me je privukla prva pomoć, jedan od programa koji se održava u Crvenom krstu, a potom sam shvatila šta je humanost i šta svojim dobrim delima možemo da učinimo i pomognemo ljudima oko nas – kaže Emina – Volonterizam koji je utemeljio Dinan i danas živi, svi mi volontiramo držeći se sedam principa – humanosti, nepristrasnosti, neutralnosti, nezavisnosti, dobrovoljnosti, jedinstva i univerzalnosti. Ovaj dan obeležavamo pod sloganom “Sačuvajmo himanost”, koji nam služi kao dirljiv podsetnik šta znači pomoći ljudima, da naša mala dela mogu biti dragocena za druge i da je cela misija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca da se ublaži ljudska patnja.
