Crveni krst značajan oslonac u kriznim situacijama

Rame uz rame sa vojskom, policijom, vatrogasno-spasilačkom službom, štabovima za vanredne situacije i drugima, Crveni krst Subotice kao organizacija civilnog društva deluje u nesrećama, pomažući svim ovim organima u pružanju prve pomoći, evakuaciji i zbrinjavanju građana, te zadacima koje sprovode u fazi oporavka od krize. Tako su u samo poslednjih sedam godina delovali u zemljotresima, poplavama, smetovima, migrantskoj krizi, sve dok nas prošle godine nije zadesila pandemija virusa kovid-19.

- Ovo je prva nesreća ovakvog tipa da smo ikada reagovali i to je bio možda najveći izazov do sada, zato što nismo znali sa čime se zapravo suočavamo. Nismo bili svesni koliko teške posledice po naše lično zdravlje može da ima susret sa ovakvom vrstom nesreće, ali smo od početka poštovali sve mere zaštite i trudili se da svojim primerom to prenesemo i sugrađanima, kojima smo bili na usluzi - priča nam Dijana Gabrić, stručna saradnica Crvenog krsta, koja je u ovoj organizaciji od još osnovne škole, kada je počela kao volonter, dok danas vodi program Pripreme za delovanje i odgovor na nesreće, kao master inženjer zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Kada je 15. marta prošle godine proglašeno vanredno stanje u našoj zemlji, Crveni krst je sve svoje kapacitete stavio na raspolaganje Gradskom štabu, sve vreme aktivno učestvujući u radu ovog tela. Nakon što je Gradskoj upravi naloženo da formira Pozivni centar za pomoć građanima starijim od 65 godina, Crveni krst je istog dana započeo organizaciju i edukaciju volontera i dobrovoljaca, koji su se prijavili da pomažu u kupovini osnovnih životnih namirnica, sredstava za higijenu i lekova, koje su potom dostavljali na kućne adrese našim sugrađanima.

- Već 17. marta su prvi mobilni volonterski timovi bili na terenu i snabdevali sugrađane prehrambenim i higijenskim artiklima, kao i lekovima. Na dnevnom nivou je u okviru timova bilo angažovano 10 do 15 volontera sa pet vozila i vozačima, koje su obezbedili Gradska uprava i javna preduzeća. U periodu od 17. marta do 6. maja, koliko je trajalo vanredno stanje, iz Pozivnog centra nam je prosleđeno 1388 zahteva i volonterski timovi su obavili 1283 poseta sugrađanima. Procena je da je tokom tih poseta sugrađanima kupljeno i uručeno oko 10.410 kilograma namirnica - predočava Gabrić, dodajući da je u tom periodu bilo i 1546 poziva direktno upućenih Crvenom krstu. - Tada je najviše zvonio telefon, jer su sugrađani bili uplašeni, nisu znali šta da rade i kome da se obrate, a imali su pregršt pitanja na koja im je bio potreban odgovor.

Ubrzo je Crveni krst opredelio tri volontera kao ispomoć Republičkoj sanitarnoj inspekciji u pisanju rešenja građanima kojima je bila određena mera samoizolacije. Bilo je potrebno zbrinuti i korisnike Narodne kuhinje, koja je u ovom periodu prestala s radom, te je u dva navrata svih 1.200 korisnika snabdeveno porodičnim paketima. Međutim, kako pandemija nije imala samo zdravstvenu, već i socijalnu dimenziju, Crveni krst je zatražio od Centra za socijalni rad spisak socijalno najugroženijih sugrađana, kojima su podelili 316 paketa hrane, preostalih od količine koja je kupljena sredstvima lokalne samouprave. Preko Crvenog krsta Vojvodine stiglo još 600 paketa koji su podeljeni romskim porodicama u Subotici, Čantaviru i Bajmoku, kao i Gradskom udruženju penzionera, a podelili su još i 239 paketa iz sopstvenih rezervi "Kolevci" i sugrađanima koji su im se direktno obratili za pomoć. Pomoć je pružena i migrantima u Prihvatnom centru, građanima koji su pri povratku iz inostranstva smešteni u izolaciju u Studentski centar "Ivo Lola Ribar", a u više navrata su intervenisali i na graničnom prelazu "Horgoš", podelivši 290 lanč paketa putnicima koji su se tu zatekli u vreme policijskog časa. Sve ovo i još mnogo toga, Crveni krst je sproveo u delo zahvaljujući brojnim donatorima koji su pomagali na razne načine, ali i volonterima koji su poneli najveći deo tereta.

- Tada se i dosta naših sugrađana, koji inače nisu bili članovi Crvenog krsta, prijavilo da volontira. Bilo je oko 80 sugrađana koji su došli i ponudili svoju pomoć, ostavili podatke i po tom spisku smo ih uključivali u rad i rotirali sa našim volonterima. To nam je mnogo značilo i kao ispomoć, ali i kao svest o tome da ljudi zaista žele da pomognu - objašnjava Gabrić, koja ima samo reči hvale i za sugrađane koje su opsluživali. - Utisci su najpozitivniji mogući, jer im je Crveni krst ostao kao poslednji oslonac na koji mogu da računaju kada se sve iscrpi i zaista su naši sugrađani bili fantastični tokom vanrednog stanja. Bili su strpljivi, ljubazni i puni razumevanja, i ne mogu da navedem ništa što su oni zamerili nama ili mi njima.

Iako je prošlo godinu dana otkako je ukinuto vanredno stanje, Crveni krst Subotice i dalje radi u vanrednom režimu, pružajući, pre svega, veliku podršku procesu imunizacije stanovništva protiv virusa kovid-19. Osim što su svakog dana angražovani na punktu u Novoj opštini, svakog dana pozovu i više hiljada sugrađana iz Pozivnog centra, uredno ih obaveštavajući o njihovim terminima za vakcinaciju i revakcinaciju. Međutim, kako ističe naša sagovornica, čak i kada se kriza bude završila, program koji vodi će nastaviti da živi, jer se u vreme mira radi na prevenciji.

- Treba da radimo na razvijanju bezbednosne kulture svih nas, jer mi o tome ne razmišljamo dok nam se ne desi. Mnogo toga možemo da uradimo za vreme mirodopskog perioda, kada se samo pripremamo za nesreće. Tada treba da razvijamo pravilnike, normativne akte, da učimo od nekoga ko je kroz to već prošao, da zanavljamo opremu, obnavljamo magacinske zalihe, da edukujemo sugrađane i decu kroz predavanja i radionice. Tada to treba da se radi, jer se tako smanjuju posledice nesreća. Ako smo dobro pripremljeni, posledice su uvek manje - poručuje Gabrić.