Da li je Azilu mesto u Ganjo šoru?

Za azil za pse i mačke u Ganjo šoru stručnjaci Zavoda za urbanizam izradili su neophodni Plan detaljne regulacije, a na njega su u roku predviđenom za javni uvid primedbe uputili Branimir Kopilović, stanovnik Ganjo šora čija se parcela graniči sa prihvatilištem i Regionalni „Arhus“ centar. Oni su ih i obrazložili na javnoj sednici održanoj 23. aprila, nakon čega će dobiti pismene odgovore Komisije za planove.

- Zastupam ne samo svoje nego i interese drugih građana na ovoj lokaciji kada tvrdim da ovom objektu nije mesto u Ganjo šoru, jer je u pitanju zaštitna zona prirodnih dobara Subotičke peščare i deo koji je urbanističkim planom predviđen za stanovanje male gustine. Ovde je prema svim važećim dokumentima sa kojima sam se upoznao dozvoljena gradnja samo stambenih objekata bez alternativnih namena. Azil je nelegalno izgrađen i kao takav grad ga je preuzeo da bi ga legalizovao, ali ni sada nema dozvolu za rad. Ne postoji ni stručan, ni logičan, ni moralni razlog da se on Planom detaljne regulacije predvidi ovde i izrađivači Plana su morali da ispoštuju struku i kažu nadležnima, koji su im stavili u zadatak da nađu način da ga u njega unesu, da to ne može!  Objašnjenje da je u pitanju javni interes i dobrobit građana uvažava, ali ne na ovoj lokaciji.  Jer, isto tako se mogao proglasiti i javni interes da se u zonu stanovanja smesti deponija, a što se tiče građana, reč je o zameni teza: tvrdi se da je to zbog toga da ih ne ujedaju psi, ali treba pitati građane u Ganjo šoru da li su za prihvatilište, obrazložio je svoje primedbe Branimir Kopilović, napominjući da veruje da postoje i drugi načini da se ovakav plan obori i da će on istrajati na tome.

U odgovoru na ove i druge primedbe, arhitekta Kornelija Evetović Cvijanović, iz planske službe Zavoda za urbanizam, istakla je da je sve rađeno na osnovu Generalnog plana i da je za pojedine delove zaštićene zone prirodnih vrednosti, koji su u obuhvatu građevinske zone, predviđena izrada Planova detaljne regulacije.  -Kod izrade Generalnog plana našlo se kompromisno rešenje da i dalje ostane zaštitna zona, ali da samo prirodno dobro Subotička peščara počinje od zadnjeg progona. Zakon o planiranju i gradnji predvideo je da se može raditi Plan detaljne regulacije za posebne delove blokova, a ovde je reč o bloku 11.5 od 30 hektara. U njemu su zona javne namene, odnosno centar urbanističke zone gde je izgrađena mesna zajednica, zatim vodozahvat, međutim, u ostalim slučajevima izgradnje objekata od javnog interesa ona se odvija i na osnovu Generalnog plana prema programima javnih preduzeća uz izradu Procene uticaja na životnu sredinu, što je i ovog puta urađeno, rekla je Kornelija Evetović Cvijanović.

Ono što su podnosioci primedbi takođe zamerili nameri, da se u Planu detaljne regulacije ozvaniči lokacija azila, upravo se ticalo i zaštite životne sredine.  Izveštaj o strateškoj proceni uticaja prihvatilišta na čovekovu okolinu saglasio se sa njegovom izgradnjom i eventualnim proširenjem, iako je Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ dostavilo izrađivačima podatak da na ovom delu nije izgrađena javna vodovodna i kanalizaciona mreža i nema koncepcije po kojoj bi se ona gradila!

- Primedbi da će biti potrebne velike količine vode da se boksovi za pse peru, a samim tim i problem njenog ispuštanja u septičke jame i na okolne parcele, bilo je još 2008. godine, kada je grad preuzimao azil. Mere koje se predviđaju kao napr.  zeleni pojas, radi eliminisanja buke i neprijatnih mirisa su smešne, jer zeleni pojas ne može da zaustavi pseći lavež! Bez obzira što je grad do sada uložio znatna sredstva u azil na ovoj lokaciji, morale su da se traže i ponude i druge lokacije. Bilo je i drugih i većih para u ovom gradu koje su bačene. Argument da je zabranjena izgradnja industrijskih a ne komunalnih objekata, radi zaštite od zagađenja, takođe ne drži vodu jer ovo može da bude gore od industrijskog objekta, kojem se mogu postaviti uslovi i propisati mere zaštite, rekla je Snježana Mitrović u ime „Arhus“ centra.

Predstavnici Zavoda za urbanizam obrazložili su da će se problem otpadne vode rešiti izgradnjom vodonepropusne septičke jame, a da će je Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“, kojem je objekat poveren na upravljanje, prazniti i odnositi sadržaj na prečistač. U izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je što se toga tiče naznačeno: „Odvođenje sanitarno- fekalnih voda se rešava individualno – prikupljanjem u postojeće septičke jame, dok se odvođenje atmosferskih voda takođe rešava individualno – razlivanjem i upijanjem u slobodni okolni prostor“.

Podnosioci primedbi i pored objašnjenja ostali su pri svojim stavovima, a Komisija, koja je nakon javne održala zatvorenu sednicu, o odluci koju je donela obavestiće ih pismeno.

Mesna zajednica protiv
Dva dana pre održavanja javne sednice, predstavnici Zavoda za urbanizam Plan detaljne regulacije prezentovali su građanima i rukovodstvu Mesne zajednice „Zorka“. Tom prilikom čule su se slične primedbe kao i mišljenja da je azil za napuštene pse i mačke zaista potreban Subotici, ali da je bilo potrebno da se razmotre pogodnije lokacije za njega. Jedno od pitanja koje je postavljeno, glasilo je zašto se odustalo od mesta koje je bilo predviđeno za ovu namenu od strane grada, a to je pored prečistača, na prostoru na kojem se sada nalazi stočno groblje i planira izgradnja objekata za privremeni smeštaj uginule stoke?