Da li je bilo snajperista na Čantavirskom putu?

Vozači i putnici koji su se juče između 5.30 i 6.30 našli na relaciji Subotica-Čantavir bili su prvo iznenađeni, a zatim i revoltirani što je put, bez ikakve prethodne najave, bio blokiran oko sat.

Kako se vest pojavljivala, a zatim skidala sa sajtova nekih informativnih kuća, tako je i informacija o izjavi Milutina Mrkonjića da će u petak (juče) krenuti transport od 32 kontejnera opasnog otpada iz Vinče za Rusiju tokom dana doživela nekoliko verzija, tipičnih za situacije kada vlast ćuti, a javnost (za)pada u psihozu. Po jednoj od njih, osim jakih policijskih snaga, transport su obezbeđivali i snajperisti, koje su stanovnici okolnih salaša uočili na Čantavirskom putu, a sve to, po istoj priči, bilo je nadgledano iz helikoptera.

Vratimo li se Mrkonjićevim „vidiš - ne vidiš„ izjavama, izgleda da je moguće da je kontingent opasnog otpada prvo stigao u "Azotaru", gde je pretovaren u vagone koji je put Kopra, preko Mađarske, trebalo da krenu sa železničke stanice Naumovićevo, koja se nalazi pored "Azotare", a desetak kilometara od centra Subotice. Po istoj informaciji, opasni otpad se u roku od 60 sati iz Vinče morao naći u brodovima u luci Koper, otkuda je nastavio put Rusije, a ceo "posao", na osnovu sporazuma Srbije i Rusije, vredan je 25.000.000 evra.

Niko od nadležnih juče, međutim, nije ni potvrdio ni demantovao ovu informaciju. Vlasnik "Azotare" Peđa Mališanović novinaru Radio Subotice rekao je da je "na sastanku" i da se "čuju sutra" (subota), dok je osoba sa subotičke železničke stanice, koja nije htela da se predstavi, za "Dnevnik" rekla da je šef sekcije za prevoz robe Mitar Kalinić na terenu "zbog situacije".

Ništa bolje sreće nismo bili ni kada je reč o policiji. Naime, u subotičkoj Policijskoj upravi rečeno nam je da nemaju ovlašćenja da daju bilo kakve izjave na ovu temu, uključujući i jednosatnu blokadu puta, nego su nas ljubazno uputili na Biro za saradnju s medijima pri Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu. Nakon što je saznala šta nas zanima, mlađa osoba ženskog pola, koja takođe nije htela da se predstavi, ljubazno nam je saopštila da nemaju nikakvih "zvaničnih saznanja" o transportu opasnog otpada, te da, ukoliko nas to ipak zanima, pitanja uputimo pismenim putem.

Pitanja je, naravno, mnogo, a jedno od najvažnijih je: zašto država informacije o poslu koji obavlja „napolju", drži zatvorene „unutra"? Drugim rečima, jesu li oni što su videli snajpere kolektivno halucinirali, a oni u automobilima i autobusima bili u jednosatnom stanju hibernacije?