Da li je održavanje higijene grada Sizifov posao?

Iako većinom zatvorene, "Pištaljke" na temu prepunih kontejnera, kanti za sitan otpad, te razbacanog smeća je gotovo nemoguće izbrojati, budući da su upravo one jedan od najčešćih problema na koji su se građani žalili ove godine, ukazujući na propuste kako svojih komšija, tako i radnika JKP "Čistoće i zelenila".

- Ovo je strašno, ljudi bacaju sve i svašta, od vc šolje do daske za peglanje, trebalo bi Grad da stavi video nadzor, svašta bi se snimilo - napisao je jedan sugrađanin, dodajući da ovakvu sliku zatiče skoro svaki dan.

- Pošto je Dudova šuma u poslednje vreme puna ljudi, pogotovo mladih, dece, podrazumeva se da ima i puno smeća. "Čistoća" baš ne održava ovaj park, kante su prepune i smeće se gomila oko kanti. Smeća svugde i oko klupa, jer smo mi vrlo neuredan narod i teško nam je otići do najbliže kante. Takođe se retko prazne kante u parku za pse, pa već jako smrdi. Moglo bi se malo više voditi računa o ovom parku jer ga mnogi koriste. Staviti još koju kantu za otpatke i staviti još klupa, jer ih je malo za toliku količinu ljudi - ukazao je još jedan sugrađanin.

- Do kada će stanovnici drugih naselja prazniti svoje gepeke pune đubreta, nameštaja, tepiha i ostalog otpada u kontejnere na Prozivci - upitala je jedna sugrađanka.

- Kritika upućena "Čistoći", znate da je ovde haos i da treba češće da se odnosi, da li ovako treba grad da izgleda? Sugrađanima kritika, kad već dolazite iz raznih delova grada i bacate smeće ovde, bar otvorite kontejner i ubacite unutra i nemojte puniti da preliva, već otvorite drugi - uputio je kritiku jedan sugrađanin.

- Na uglu Čarnojevićeve i Šumske ulice redovno se postavlja kontejner kako bi ekipa sa vikendica bacila svo moguće smeće tamo. Da li stvarno ne mogu ti kontejneri da se postave negde drugde, već ćemo mi da imamo deponiju ispred zgrade? Od ambalaže od pesticida, granja, nameštaja, sve u i oko kontejnera. Vetar raznosi sve po ulicama. Smislite nešto pametnije, molim vas. Oni ne plaćaju odvoz smeća, mi plaćamo. Bace svo smeće kod naših zgrada, a s obzirom na to da nisu njihove, tako ga i odlažu. Kante poluprazne, a bacaju bez problema oko kontejnera - dodao je još jedan sugrađanin.

Iz JKP "Čistoća i zelenilo" kažu da se komunalni otpad iz blokovskih naselja odvozi najmanje dva puta nedeljno, dok se iz frekventnijih delova grada odvozi tri do četiri puta, ali da samo preduzeće ne može da utiče na to šta građani odlažu u i oko kontejnera, te kao jedno od mogućih rešenja ističu njihovo izmeštanje sa javne površine unutar zgrada u za to predviđenim prostorijama ili u ograđenim delovima dvorišta.

- Dokle god su posude za komunalni čvrsti otpad na javnoj površini, dostupni su svakom da u njih i pored njih odlaže sve i svašta - kaže Nikola Jovičić, rukovodilac Radne jedinice "Planiranje i razvoj". - Inače, za svaku zgradu investitor je bio dužan da obezbedi kako prostor, tako i dovoljan broj odgovarajućih posuda za komunalni čvrsti otpad, da bi objekat mogao da prođe tehnički prijem i dobije upotrebnu dozvolu. U trenutku završetka gradnje, mnoge zgrade su imale takvu namensku prostoriju, ali je ona u međuvremenu pretvorena u biciklanu, vešernicu ili poslovni prostor. Ovakav problem nemaju stanari čiji se kontejneri nalaze u zaključanim prostorijama unutar zgrada, kao pojedine zgrade u naselju Prozivka, kojih je svega 5 do 10 odsto. Oni znaju kada odvozimo otpad, uveče iznesu kontejnere, ujutro ih ispraznimo i nakon toga ih vrate u zgradu, bez ikakvih problema. Sve dok se ovaj sistemski problem ne bude rešio, biće ovakvih i sličnih situacija, ma koliko "Čistoća" često praznila te kontejnere.

Kao još jedan od mogućih načina da se predupredi prekomerno nagomilavanje otpada, "Čistoća" je na najfrekventijim mestima u gradu povećala broj kontejnera, ali je to, kako objašnjava naš sagovornik, bilo kontraproduktivno, zbog čega se postavlja pitanje da li radnici ovog preduzeća rade Sizifov posao?

- Pokušavamo na razne načine, ali pojačavanjem broja kontejnera na tim lokacijama kao da smo izazivali dodatne količne otpada. Imamo ekstremnih primera po gradu, možda baš Šumska ulica i Petra Lekovića, gde je neko došao sa prikolicom ili kamiončetom i istovario pun kontejner zemlje. Svakog dana imamo četiri do pet primera nagomilavanja otpada pored kontejnera, gde ljudi ostavljaju dušeke, ugaonu garnituru ili delove nameštaja, vc šolju, tepihe i to je normalna pojava, iako dva puta godišnje organizujemo akciju odvoženja kabastog otpada, a pored toga imaju mogućnost i da u sopstvenoj režiji do 500 kilograma kabastog otpada besplatno odlože na telo deponije. Veliki problem prave i poslovni prostori, koji nakon radnog vremena iznesu smeće, kartonske ambalaže i stiropor iz lokala i prislone ga uz kante za sitan otpad, i ako prošetajte centrom grada između 19 i 20 časova, to je slika koju ćete zateći - objašnjava Jovičić.

Po ugledu na razvijene zemlje, "Čistoća" je tokom prošle godine delila obaveštenja o pravilnom odlaganju komunalnog čvrstog otpada u tipske posude po zgradama na Radijalacu i Prozivci, kako bi edukovala građane da u kontejnere ne odlažu kabasti i građevinski otpad, a da sav ambalažni otpad pre odlaganja svedu na najmanju moguću zapreminu. Međutim, edukacija nije dala željene rezultate, a kao poslednja mogućnost nameće se represija.

- Mi smo gradska služba koja nema mogućnost da kažnjava neodgovorno ponašanje pojedinaca, ali svedoci smo da su mere represije u razvijenim zemljama i te kako doprinele tome da građani više ne odlažu otpad gde stignu, već na za to predviđenim mestima. Tako da nam, uz edukaciju, još jedino strože mere mogu pomoći, jer je cilj da zajedničkim radom kako naših radnika koji skupljaju sav taj otpad, tako i uz širu podršku građana koji će voditi račina šta i gde bacaju, učinimo naš grad čistijim - poručuje Jovičić.