Da li je Vojvodina otvoreno ili zatvoreno društvo?

Dinko Gruhonjić, novinar iz Novog Sada, koji za sebe kaže da je “autentični dođoš”, smatra da su etnički sukobi devedesetih neminovno odrazili na situaciju u Vojvodini, a da često političke elite te činjenice guraju pod tepih, istovremeno koristeći mantre o vojvođanskoj multietničosti. Gruhonjić, ne osporavajući vojvođansku multukulturalnost, za koju smatra da je narušena, ističe problematiku nedostatka interkulturalnosti, odnosno tezu da etničke zajednice sve više žive jedne pored drugih, a ne jedne sa drugima.

Politikolog Boško Kovačević smatra da je Vojvodina i otvoreno i zatvoreno društvo. Prema njegovom mišljenju, sudeći po brojnim segmentima rada i življenja, Vojvodina iskazuje spremnost za dijalog, toleranciju i razumevanje, a sudeći po drugim parametrima ona je duboko još uvek u nekim tradicionalnim vodama. Te hendikepe, po Kovačevićevom mišljenju, najviše koriste političari.

Sinoćna tribina organizovana je povodom izlaska iz štampe zbornika radova „Zatvoreno-otvoreno: društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000-2013“ u izdanju Centra za interkulturalnu komunikaciju (CINK). U tom zborniku autori pokušavaju da daju odgovore na pitanje u kojoj je meri Vojvodina u periodu posle tzv. demokratskih promena postala otvoreno i multikulturalno društvo, a u kojoj meri je, posebno pod uticajem trauma iz devedesetih godina prošlog veka i dominacije nacionalizma postala društvo nekomunikativnih entiteta.