Da li je život (samo) igra?!

Sve je manje radnih mesta, manje zdravih načina za zaradu, pa je laka lova mamac na koji se sve više njih (u)peca! Pogotovo mladi. A “udice” su svuda... U centru grada, po okolnim ulicama, ušuškane ili transparentne, kladionice prosto mame unutra...

Ipak, možda ni u jednom drugom delu Subotice nisu nikle kao u Ulici Blaška Rajića na Prozivki! Izgleda, plodno tlo za jedan od najnižih oblika igara na sreću, pa je od ćoška kod Senćanske crkve do polovine ulice niklo sedam kladionica na oko 200 metara!

A tu su i slogani koji mame: VIŠE OD IGRE; ŽIVOT JE IGRA; IGRA BEZ USLOVA... Dovoljno je samo da pročita primamljivu poruku, i “tatin sin” koji je iz zgrade izašao da se nađe sa drugarima, odlučuje da 200 dinara koliko ima u džepu, radije uloži, nego potroši na piće ili sladoled.

Sanjajući o velikom dobitku, iako je juče izgubio, doći će i sutra, i prekosutra... I za tren oka je u začaranom vilinskom kolu iz kojeg nema izlaza! Možda je primer gazdaMitra iz čuvene pripovetke Laze Lazarevića “Prvi put s ocem na jutrenje” radikalan primer, ali i Mitar je počeo od malog, pa je na kraju otišla i kuća na doboš! I njiva! A da mu ne beše ženespasitelja, ode i sam život!

Zato, iako slogan tako kaže, život nije igra. Bar ne ova i ovakva kakvu nude kladionice.

I za kraj, jedan osvrt

Prozivka je velika. Od nedavno i prilično uređena. Tu su sportski tereni, igralište, “Gabrić ćuprija” kraj vodene oaze, bazen, bicikle koje se mogu iznajmiti... Prostora za šetnju koliko hoćeš! Poznanika još više. Ne pada kiša. Dovoljno je proviriti napolje i poželeti da osetiš leto. Ali ne u zamračenom prostoru, sa tiketom na stolu, koji zaista retko (po)nudi dobitnu kombinaciju...

T.M.T.