Da li nam preti epidemija velikog kašlja?

Stopa obolelih od velikog kašlja iz godine u godinu se povećava. Kako bi se to zaustavilo, potrebno je stopu vakcinisanih podići na 95 odsto (trenutno je oko 90 odsto), čime se bi se sprečilo širenje ove bolesti među najugroženijima - decom.

 - Ne može se svaki kašalj okarakterisati kao veliki kašalj. Javlja se iznenada, bar 2 ili tri nedelje traje taj suv, iritantan kašalj. Svaki kašalj koji se javlja u salvama, dovodi do zacenjivanja, povraćanja treba da bude pregeledan od strane pedijatra. Važno je da roditelji ne odbijaju i ne odlažu vakcinaciju, da svi oni roditelji koji iz bilo kog razloga nisu vakcinisali svoje dete to što pre učine jer zaista jedino dobrim obuhvatom vakcinacije moguće je zaustaviti određene bolesti - ističe dr Josipa Krajninger Parčetić, pedijatar pri Domu zdravlja.

Bolest veliki kašalj ili pertusis jeste jedna od bolesti koje bi, sa pojavom vakcine, trebalo da su potpuno iskorenjene, ali s obzirom da je obuhvat vakcinacije iz godine u godinu manji, otuda imamo poražavajuću sliku - sve veći broj obolelih od velikog kašlja. 

- U Subotici ima 9 registrovanih slučajeva. Ovaj virus je najopasniji za mlade, za decu u prvoj godini života. Tu je klinička slika dramatična, stanje je životno ugrožavajuće i može da ima smrtni ishod. Što je osoba strarija klinička slika je blaža, tako da odrasle osobe imaju kašalj, koji traje 2-3 meseca, i koji je dosadan ali prođe - objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Komplikacije su kod odraslih retke, dok se kod dece, posebno kod beba u prvoj godini života razvijaju u dva pravca - upala pluća ili oštećenje mozga, koja u oba slučaja mogu imati smrtan ishod. 

- Deca u prvoj godini su najugroženija. Nastane intenzivan kašalj, a ta mala bebica se muči da iskašlje a ne može, i taj sekret se zadržava. Beba se muči, povraća, to je i fizički jako naporno i iscrpljujuće. Dolazi do upale pluća, hospitalizacije, ali čak i u bolnici je jako teško lečenje. Takođe, u tim asalvama, naletima kašlja, beba ne može da udahne vazduh, bukvalno ne može da se nadiše i tada nastaje zvuk po kome je ovaj kašalj dobio ime "magareći" - to je zvuk sličan onom koji je karakterističan za magarca. Tada dolazi do hipoksije mozga, oštećenja velikog mozga - encefalopatija. Ovo je veoma opasno stanje koje može imati smrtni ishod - dodaje dr Bohucki.

Ono što je ključno u borbi protiv ove bolesti jeste blagovremena vakcinacija, a prema kalendaru vakcina tri doze se dobijaju u proj godini života, jedna u drugoj, a od prošle godine dodatna, peta doza vakcine dobija se pred polazak u školu. 

- Prema poslednjim podacima od prošle godine, obuhvat vakcinacije kod nas je 90 odsto, što je nedevoljno, dok je na nivou Republike 80 odsto, što je zabrinjavajuće, narušen je kolektivni imunitet. Ono što treba reći jeste da neko ko je preboleo prirodnim putem, manje je zaštićen od onoga ko je primio vakcinu, dakle priprodni imunitet je slabiji. Imunitet nije doživota, onaj ko je preležeo, može da oboli opet i to sa težom kliničkom slikom. Od prošle godine uvedena je doza koja se daje pred polazak u školu, i ta vakcina produžava imunitet za 10-15 goidina. Svi slučajevi obolelih koje imamo odnose se na školarce - srednjoškolce ili osnovce starijih razreda, dakle oni koji su pre 10 ili 15 godina okvirno prilmili poslednju dozu vakcine - kaže dr Bohucki. 

O epidemiji se još uvek ne može govoriti, ali ako se trend (ne)vakcinacije nastavi u ovom smer, neće proći dugo pre nego što će do toga doći.

- Zvanično još uvek ne govorimo o epidemiji, ali s obzirom da brojevi rastu iz dana u dan, i s obzirom na obuhvat vakcinacije, ima smisla da se uskoro o tome počne govoriti - zaključuje dr Bohucki.