Dan ljubavi i vina

Pravoslavci 14. februara slave Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, katolici Svetog Valentina. Istočna i zapadna hrišćanska crkva sutra slave svaka svog sveca: pravoslavci svetog Trifuna, zaštitnika polja, useva i vinograda, dok ostali hrišćani slave svetog Valentina, zaštitnika ljubavi, mada ga vernici prizivaju u pomoć i kod očnih bolesti i padavice.

Za neke je, opet, 14. februar samo Dan zaljubljenih - prilika da se voljenoj osobi pokloni nešto uglavnom crvene boje i u obliku srca, a romantične prateće poruke su obavezne. Sveti Trifun rođen je u trećem veku u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili pobožni i svoju pobožnost preneli su i na njega. Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario čudotvorstvom, pa je mnoge bolesnike molitvama lečio od raznih bolesti. Izgonio je i demone, pa je tako pozvan da istera đavola iz Gordijane, ćerke cara Gordijana koji je vladao od 238. do 244. godine i uspeo je da je izleči. Za vreme vladavine cara Demija, hrišćani su bili progonjeni, pa je i Trifun uhvaćen i izveden pred sud u Nikeji. Iako mučen, nije se odrekao svoje vere i odrubljena mu je glava 1. februara po starom, odnosno 14. februara po novom kalendaru, 250. godine.

Na ikonama, sveti Trifun najčešće je predstavljen u običnom odelu, u dolami s ogrtačem, u jednoj ruci drži krst i vinovu lozu, a u drugoj srp i snop.. Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: „Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope". Svetog Trifuna slave gostioničari.

Takođe se veruje da ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i ljubav kod ljudi.