Dan mladih u znaku potrebe za većim uključivanjem u sve društvene procese

Ujedinjene nacije su 1999. godine podržale preporuku Svetske konferencije ministara omladine da se 12. avgust proglasi Međunarodnim danom mladih i tako omogući da se usmere glasovi, akcije i inicijative mladih ljudi, čija se važnost učešća u političkom, ekonomskom i društvenom životu prepoznaje širom sveta. I dok Ujedinjene nacije navršavaju 75 godina postojanja, evidentno je da poverenje u javne institucije opada, a čini se da na svim nivoima srž problema predstavljaju duboka nejednakost i nedostatak političke i socijalne uključenosti.

- Mladi ljudi redovno navode da se njihovi glasovi ne uzimaju u obzir u dovoljnoj meri, da se njihove potrebe nedovoljno razumeju i zadovoljavaju, i da još uvek nedostaje njihovo angažovanje i osnaživanje u raznim procesima. U stvari, to dokumentuju niske stope izborne aktivnosti, političkog učešća i parlamentarnog angažovanja, jer su mladi premalo zastupljeni u institucionalnim političkim procesima. Uprkos tome što čine preko polovine svetske populacije samo oko dva odsto nacionalnih parlamentaraca ima manje od 30 godina, dok su starije uzrasne grupe visoko zastupljene u političkim institucijama - kaže dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja.

Kako objašnjava, premala zastupljenost mladih je rezultat, bar delom, strukturalnih i društvenih barijera i pristranosti, kao što su percipirano neiskustvo, nedostatak podržanih društvenih mreža ili nedovoljnih finansijskih sredstava. Pored ovih prepreka, i kao njihova posledica, mladi često izbegavaju tradicionalne ili formalne kanale političkog učešća, jer ih vide kao neefikasne i zastarele.

- To ukazuje da svako političko izbegavanje među mladima nije rezultat opšte nezainteresovanosti za politiku, već posledica frustracija zbog formalnih kanala učešća. Kao rezultat toga, mladi su se okrenuli alternativnim oblicima delovanja kako bi usmerili svoju političku energiju - dodaje dr Kosić Bibić, ističući da se iz tog razloga ove godine u centar pažnje postavlja angažovanje mladih kroz tri međusobno povezana toka, odnosno na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. - Omogućiti angažovanje mladih kroz formalne političke mehanizme doprinosi povećanju pravičnosti političkih procesa, smanjenju demokratskog deficita, boljim i održivijim politikama, a takođe ima simboličnu važnost koja može dodatno doprineti vraćanju poverenja u javne institucije, naročito među mladima. Štaviše, većina izazova sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava, kao što su pandemija virusa kovid-19 i klimatske promene, zahtevaju usklađeno globalno delovanje i značajno angažovanje i učešće mladih kako bi se uspešno rešili.