Dan posle
Iako je namerio da svoju odluku da posle Klarinog venčanja još neko vreme provede u Subotici (da obiđe zgrade koje je projektovao u gradu i da se još jednom priseti tih svojih graditeljskih vremena, ali i da oseti ove objekte u novom ambijentu nakon dvadeset godina), ostvari tako da ne bude nikom na smetnji, ipak nije odoleo njenom ljubaznom pozivu da ostane u kući na Trgu Zmaj Jove 3, koju su projektovala braća Jožef i Laslo Vago, arhitekti i njegovi poznanici iz Budimpešte 1906. godine za lekara Demetera, u stilu bečke secesije, u koju se ona uselila neposredno posle venčanja. Kuća je bila prostrana i smestio se u kutak koji mu je namenjen. Sprat, u koji se uselila sa suprugom Lajošem, bio je samo delimično namešten i on odluči da mladom paru pomogne u dekorisanju prostora, videvši da tom pristupaju sa mnogo entuzijazma. Dizajnirao je i iscrtao neke od detalja opremanja prostora i nameštaja tokom boravka u kući. Posebnu pažnju posvetio je salonu, za koji je iscrtao nameštaj u stilu secesije, uklopljen u ambijent ovog secesijskog zdanja. Klara i njena majka Mariška su svojeručno izvezle materijal kojim su nameštaj i centralna sofa bili obloženi.
Jakabov dizajn sofe
Dopadala mu se ova zgrada i bilo mu je drago što sada pripada Klarinoj novoj porodici. Više puta je obilazio njenu izgradnju, te čak i pomagao kolegama Vago savetima oko temeljenja objekta, jer je u neposrednoj blizini projektovao sa Komorom građevinski mnogo zahtevniji velelepni objekat subotičke Sinagoge, pa su mu osobine i sastav tla bile poznate na ovoj mikrolokaciji. Iako sam nije bio sledbenik bečkog stila secesije uživao je u posmatranju detalja fasade ove zgrade. Braća su u početku, poput njega, bili Lehnerovi učenici, ali su kasnije pronašli svoj stil smirenijih linija i manje upadljive ornamentike, ugledajući se na bečke primere secesije. Međutim, ipak se tu i tamo provukao i koji detalj koji je govorio da nisu do kraja prestajali slediti ono zbog čega su ovaj pravac bazično zavoleli. Tako se ipak, na fasadama njihovih objekata, tu i tamo pojavilo pokoje srce ili neki drugi sličan mađarski narodni motiv. Jakab je posmatrao pročelje. Dopadali su mu se detalji ptica koje su i inače prakticirali braća Vago, umesto potpisa, kako su znali govoriti. Pojavili su se na ogradi pažljivo izrađenoj od kovanog gvožđa koja krasi balkon. Isto tako, erkeri sa ornamentikom ptica u svom donjem delu, istaknuti dekorativni detalji koji asociraju na zrnca perli na fasadi, asimetričnost (koja i njemu nije bila strana), u postavljanju osnove ove zgrade. Sad kad je iskusio ovaj prostor u i svojstvu stanara, shvatio je da on pored dekorativne ima i veoma bogatu sadržajnu i funkcionalnu vrednost.
Detalj ptica na ogradi
U okviru ove zgrade, u prizemlju, desno od suvog ulaza u kuću, iza dvaju prodavnica bila je štamparija Minerva, u vlasništvu Klarine nove porodice. Jakab je iskoristio priliku da obiđe fabriku. Dopao mu se poslovni duh Fenjveša i radna atmosfera koja je ovde vladala. Sve je odavalo utisak da je objekat postao odličan sklop preduzetničkog prostora - Minerva štamparija i nakladništvo d.d., sa prostorom za stanovanje porodice Fenjveš i da je sve činilo jednu funkcionalnu celinu. Sutradan ujutro kad je prolazio pored štamparije, jedan od radnika mu predade primerak lista” Szombat”, koji je sadržavao njegov tekst o subotičkoj Sinagogi. Jakab se setio da je to tekst koji je napisao i poslao dve godine ranije, na molbu urednika, kome nije mogao da se seti imena, a koji je bio jako uporan da mu napiše par rečenica za prvi broj ovog nedeljnika, koji je trebao da počne da izlazi u julu 1925. godine. Prisetio se po tome što je ovaj članak pisao na trgu Vörösmarty u peštanskoj kavani “Gerbeaud”, jedne tople letnje noći u punoj mesečini. Nakon što je završio pisanje, još je neko vreme prelistavao neke inostrane ilustracije, dovršio svoj cognac sa sodom, i plativši zadovoljno pošao kući.
Štamparija Minerva, Subotica
